Prošlog meseca navršilo se skoro dva i po veka od rođenja srpskog lingviste i reforomatora jezika i pisma Vuka Stefanovića Karadžića. Da je Vuk mogao da vidi u budućnost, verovatno bi bio ponosan na stanovnike Bajine Bašte, gradića na desnoj obali Drine.
Ono što su sprskom narodu Vuk i njegovi prethodnici podarili, Bajnobaštani su odlučili da zdušno sačuvaju. Tako je nedavno u ovom gradu osvanuo Park ćirilice, a uskoro će i muzej srpskog pisma ugledati svetlost dana.
I to nije slučajno.
Nadomak Bajine Bašte nalazi se i manastir Rača. Još za vreme turske vladavine, tokom 17. veka, u svojim skromnim ćelijama, u duhovnom miru, ali nemirnim vremenima, kaluđeri su prepisivali crkvene knjige, i ostavili veliko bogatstvo potonjim generacijama.
Izgradnja Muzeja ćirilice početkom 2023.
U važnoj misiji čuvanja jezika i pisma, ali i identiteta, nije ih pokolebala ni velika seoba pod patrijarhom Arsenijem Čarnojevićem, gde su svoje ideje širili daleko na sever.
Muzej ćirilice, čija bi izgradnja trebala da krene početkom naredne godine, upravo će se i naći na putu ka manastiru, u rekonstruisanoj zgradi stoletne škole.
Jedan od idejnih tvoraca, osnivača i oranizatora “Ćirlične baštine” Siniša Spasojević objašnjava za naš portal da priprema izgradnje ove važne institucije u Bajinoj Bašti, ali i čitavoj zemlji, ide planiranim tokom.
– Opština Bajina Bašta u saradnji sa nadležnim institucijama kulture radi na tome da od stare škole u Ivanči formira državni Muzej ćirilice i da čitav taj kompleks bude i dom ćirilice. Urađena je projektna dokumentacija, a planiran je i početak radova u 2023. godini. Da li će to biti fazno ili ćemo ići na kompletno renoviranje zavisi od podrške resornog ministarstva i drugih institucija. Imamo za sada dobar odgovor u vezi sa za željom da bude to bude državna institucija i nije nam toliko važno da to bude što pre, već urađeno po svim pravilima i da dobijemo jedno instituciju koja će na pravi način prezentovati srpsko pismo i odakle će ići nove inicijative za očuvanje ćirilice – rekao je Spasojević za Telegraf.rs.
Građani Bajine Bašte su sa oduševljenjem prihvatili “Ćirličnu baštinu”, koja je postala i znak raspoznavanja za ovaj grad.
– Ove godine dobili smo i Park ćirilice. Sve je naslonjeno na priču o manastiru Rača i čuvenu prepisivačku školu. U tim najtežim vremenima, kada je sprski narod bio pod Osmanilijama i kada je bilo vrlo malo pismenih ljudi, najveći broj monaha prepisivača boravilo je u manastiru Rača, prepisivao knjige i sačuvao pismenost i neka od najznačajnijih dela. Moglo bi se reći da su oni zaslužni i za savremenu srpsku pismenost, kada su se kroz seobu Srba 1690. preselili na prostore današnje Vojvodine, pa i još severnije. Njihovi učenici su, takođe, bili značajni, ali su i doprineli razvoju pismenosti u savremenom dobu. Uticali su čak na to da određena slova budu ubačena u našu azbuku. Svi su oni važna veza između srednjovkeovne i saveremene pismenosti, to je ono na čemu mi zasnivamo celu ovu priču o ćirlici u Bajinoj Bašti – dodao je Spasojević.
Svoj budući dom ćirlica će, kako je već rečeno, naći u staroj školi u Rači.
Ekipa Telegrafa imala je priliku da poseti zgradu nekadašnje škole, a budućeg muzeja. Iako stara blizu jedanog veka, i dalje pleni svojom arhitekturom.
Rekonstrukcija za potrebe muzeja, obućiće je u sveže ruho i spasiti od propasti i zaborava.
– Urađen je kompletan projekat za pretvaranje postojeće škole. To je jedna vrlo lepa zgrada, iako stotinak godina stara. Primerena je da se pretvori u muzej, a radove na njoj planiramo s proleća – navodi Siniša.
Bajnobaštani su ponosni na to što će njihov grad biti jedan od čuvara srpskog identiteta.
– Dosta toga nas kroz istoriju veže za naše pismo, što ljudi prepoznaju. Muzej ćirlice jeste nešto što svi mi želimo i radujemo se tome. Nama je stalo da se budućnost ćirilice otvori i da bude lepša – zaključio je naš sagovornik.
“Želimo da sačuvamo srpsko pismo”
Podsećamo da je nedavno, na sednici Nacionalnog saveta za kulturu, koja je održana u Beogradu, predstavljena ideja da se Muzej ćirilice u Rači osnuje kao državna institucija. Predlog je obrazložio član Saveta i direktor regionalnog Istorijskog arhiva Užice Željko Marković i predstavnici Opštine Bajina Bašta Siniša Spasojević i Miloš Jelisavčić, koji su izneli šta je sve u ovom gradu urađeno na planu zaštite ćirilice, zašto ima dosta razloga da budući muzej posvećen srpskom pismu bude baš u Rači i koji su članovima Saveta predstavili projekat budućeg muzeja.
– Planirani muzej trealo bi da bude državna isntitucija imajući u vidu značaj svega onoga čime će se baviti i kom cilju će doprineti. Stoga je važno da bude obezbeđen kontinuiran rad jedne ovakve institucije – naglasio je tom prilikom Željko Marković direktor regionalnoh Arhiva u Užicu.
Akademik Zlata Bojović iz Srpske akademije nauka i umetnosti – Odeljenje jezika i književnosti, tada je veoma nadahnuto govorila o značaju Račanske prepisivačke škole za opstanak naše pismenosti i brojnih dela koja su sačuvana u prepisu monaha Račana.
Dr Isidora Bjelaković iz Matice Srpske je podržala sve ono što se radi na očuvanju ćirilice u Bajinoj Bašti i predložila da ta ustanova sa Opštinom Bajina Bašta potpiše ugovor o saradnji. Isto je predložio i direktor Narodne bibiloteke Srbije dr Vladimir Pištalo navodeći da će i ova ustanova svojim kapacitetima pomoći da se u Bajinoj Bašti formira Muzej ćirilice.
Predstavnici Opštine Bajina Bašta su prihvatili predloge ovih nacionalnih kulturnih institucija koje mnogo mogu doprineti da Muzej ćirilice zaživi u punom kapacitetu.
