Naučnici sa Univerziteta Lund (Švedska) sproveli su eksperiment u kojem su učestvovala šestomesečne bebe. Istraživači su dolazili u domove dece i igrali se sa njima, koristeći različite pristupe: ili su ponavljali sve dečje radnje i promene izraza lica u ogledalu, ili su imitirali samo njihove pokrete bez promene izraza lica, ili su jednostavno odgovarali na akcije dece odgovarajućim radnjama.
Ispostavilo se da bebe savršeno razumeju kada ih odrasla osoba imitira i to im se sviđa. Kada su se istraživači ponašali kao “ogledalo”, bebe su ih duže gledale, smeškale im se i pokušavale da im se približe.
“Ispostavilo se da je zadirkivanje i imitiranje beba efikasan način da privučete njihovu pažnju i povežete se sa njima. Majke beba bile su veoma iznenađene kada su videle svoju decu kako se veselo zadirkuju sa strancima”, rekla je glavna autorka studije Gabrijela-Alina Sočić.
Tokom ovakvih igri mitacije, bebe su takođe pokazivale znake takozvanog “testiranja ponašanja”, odnosno testirala su granice dozvoljenog. Na primer, ako je dete udarilo o sto, a istraživač je ponovio ovu radnju, beba je, po pravilu, još nekoliko puta udarila po stolu, pažljivo prateći reakciju odrasle osobe.
Čak i ako lice odrasle osobe nije pokazivalo emocije, deca su obično prepoznala da ih oponašaju i počela su da testiraju. To znači da bebe od šest meseci dobro znaju kakva je veza između sopstvenog ponašanja i ponašanja drugih, objasnila je Sočić.
Čini se da deca uče o kulturnim normama i načinu interakcije sa drugim ljudima tokom igre imitacije, tako da roditelji treba da podstiču svoje bebe da ih češće imitiraju, kažu naučnici.
