Kada je kraljica Elizabeta II preuzela tron sa nepunih 25 godina, Britansko carstvo je tek počelo da pokazuje znake slabosti, a sada je dominacija monarhije u nekadašnjim kolonijama neznatna.
U trenutku smrti kraljica Elizabeta je bila šef države u 15 zemalja i ceremonijalni šef mnogo šireg Komonvelta, vladarka preko 2,5 milijardi ljudi od Kanade do Australije, Jamajke do Gane, Pakistana do Fidžija.
Ali sada, kada je njen sin postao kralj Čarls III, izgledi da će ovo ogromno carstvo opstati veoma deluju sve manje verovatno.
Kolonije kojima je nekada vladala kuća Vindzor sada su Komonvelt, labavi savez od 56 država članica koje povremeno imaju koristi od britanske države. Međutim, mnogo od njih žele da se oslobode stega naročito nakon smrti kraljice Elizabete, prema kojoj su imali poštovanja.
– Razlog zbog kog je toliko zemalja ostalo u grupi je to što nisu htele da je uvrede. Države su ostale, pristale da je imaju na čelu države mnogo duže nego što bi inače, jer su osećale toliku lojalnost prema njoj lično – rekla je Elizabet Brau, viši saradnik na Američkom preduzetničkom institutu specijalizovana za Ujedinjeno Kraljevstvo.
Najveći test za Čarlsa
Kralj Čarls neće dugo biti pošteđen i uskoro će morati da učvrsti svoju vladavinu i osvoji naklonost koju je njegova majka stekla tokom sedam decenija.
Komonvelt ima listu čekanja za pridruživanje koja uključuje Južni Sudan i Surinam, obe bivše britanske kolonije, što su pozitivne vesti za Čarlsa, ali proces pridruživanja dobrovoljnom udruženju može potrajati godinama i uključuje spremnost da se prizna kralj kao ceremonijalni šef organizacije.
Kritičari tvrde da je teško videti smisao ovog udruženja, jer operacije grupe i finansiranje programa širom sveta finansiraju države članice, a Ujedinjeno Kraljevstvo je 2020. doprinelo samo 5 miliona funti.
– Komonvelt je zajednica nacija istomišljenika, zemalja koje su nekada bile deo Britanske imperije. To je zaista zajednica prijateljstva među nacijama, jedina materijalna korist je učešće na Igrama Komonvelta – rekla je Brav.
Komonvelt je grupa zemalja oko koje je kraljica bila veoma strastvena, obećavajući u govoru iz 1953. godine da će mu dati svoje „srce i dušu svakog dana života“.
– Ne možete dovoljno preuveličati važnost kraljice za Komonvelt, ona je odlučila da njeno životno delo bude podrška Komonveltu. Ona je bila apsolutno posvećeni šampion međunarodne organizacije – rekla je Sju Onslov, direktorka Instituta za studije Komonvelta na Univerzitetu u Londonu.
Generalni sekretar Komonvelta Patriša Skotland odala je počast kraljici, napominjući da je ona propustila samo jedan godišnji sastanak šefova vlada Komonvelta između 1971. i 2018. godine.
– Rast i živost našeg modernog Komonvelta njena je zasluga i svedočanstvo njene posvećenosti, mudrosti i vođstva – rekla je Skotland.
Međutim, to što je kralj Čarls postao njen naslednik kao ceremonijalni poglavar Komonvelta nije bilo automatski. Lideri zemalja Komonvelta zvanično su ga priznali za naslednika 2018. godine, nakon što je kraljica izrazila „iskrenu želju“ da se to dogodi.
Čarls bi mogao imati više uspeha u vođenju Komonvelta nego u sprečavanju republikanskih pokreta, iako se suočava sa stalnim pritiskom da se pozabavi mračnim nasleđem trgovine robljem u mnogim bivšim kolonijama.
Ranije ove godine tadašnji princ od Velsa održao je govor u Ruandi tokom poslednjeg sastanka Komonvelta na kome je rekao da je „došlo vreme“ da se razgovara o uticaju ropstva i izrazio „tugu“ zbog te prakse, ali nije dao formalno izvinjenje.
– On kaže da ovo treba da bude otvorena i iskrena diskusija, a vreme je sada. Ovo su veoma važna pitanja u zemljama Komonvelta, posebno u zemljama članicama iz Kariba – rekla je Onslou.
Drugim pitanjima koja su važna za Komonvelt kralj se već godinama bavio, posebno očuvanjem životne sredine, temom kojoj je posvećen skoro pet decenija. Međutim, očekuje se da će on kao kralj verovatno ublažiti svoju retoriku zbog nove pozicije, sa ciljem da sledi kraljičine stope.
– Čarls će biti još jedan kraljevski diplomata – rekla je Onslov, dodajući da će vreme pokazati da li su njegove daleke vlasti spremne da prihvate novo lice na tronu.
Šta je Komonvelt i koje države ga čine
Mnoge bivše britanske kolonije ostale su povezane u okviru Komonvelta, dobrovoljnog udruženja 56 država, koje obuhvata 2,5 milijardi ljudi, više od trećine svetske populacije. Ali samo njih 14 i dalje ostaju ustavne monarhije sa kraljem Čarlsom III koji je sada njihov šef države.
To su: Antigva i Barbuda, Australija, Bahami, Belize, Kanada, Grenada, Jamajka, Novi Zeland, Papua Nova Gvineja, Sent Kits i Nevis, Sveta Lucija, Sveti Vinsent i Grenadini, Solomonska ostrva i Tuvalu.
Preostale zemlje su nezavisne od monarhije, ali su i dalje unutar Komonvelta.
Londonska deklaracija iz 1949. dozvolila je republikama i drugim zemljama da se pridruže Komonveltu nacija.
Četiri zemlje – Gabon, Togo, Mozambik i Ruanda – pridružile su se Komonveltu iako nisu imale nikakve veze sa Britanskim carstvom.
Karipske nacije nedavno su ponovo razmatrale svoju budućnost sa Ujedinjenim Kraljevstvom, delimično usred pokreta Black Lives Matter i kritika na koji način se monarhija odnosila prema migrantima tokom Drugog svetskog rata, navodi Vašington post.
Poslednje kraljevske posete samo su izazvale zabrinutost ovih zemalja. Kraljevsko putovanje princa Vilijama i princeze Kejt u junu ocenjeno je kao „neuverljivo“ i kao povratni poziv kolonijalizmu.
Australija i Novi Zeland čekaju trenutak
U Australiji debata traje decenijama.
– Moramo da postanemo republika – tvitovao je Adam Band, lider australijskih Zelenih, ubrzo nakon kraljičine smrti, što je izazvalo kritike.
Pokret australijske republike takođe je kritikovan zbog saopštenja izdatog ubrzo nakon što je objavljena kraljičina smrt, u kojem se vraća na njene komentare u vezi sa referendumom iz 1999. godine na kojem je britanski monarh zadržan na mestu šefa države.
Australija je već decenijama republikanski raspoložena. Iako je referendum iz 1999. bio neuspeo, novoizabrani premijer Entoni Albaneze ove godine je imenovao prvog ministra u zemlji koji će voditi tranziciju ka republici.
Pošto je kraljica sada otišla sa trona i zamenjena je daleko manje obožavanim kraljem Čarlsom III, republikanci u Australiji spremaju se za reprizu referenduma. Međutim, malo je verovatno da će se to desiti uskoro, pošto je Albaneze u svojoj predizbornoj kampanji ranije ove godine obećao da neće održati referendum o republici do svog drugog mandata, pod pretpostavkom da ga osvoji.
Pre toga će Australijanci glasati o hitnijem pitanju: u svom prvom mandatu Albanezeova vlada je obećala da će održati referendum o „glasu u parlamentu“ – telu koje će biti upisano u ustav Australije, a koje bi omogućilo Aboridžinima i građanima Toresovog moreuza da daju savete parlamentu i vladi.
U susednom Novom Zelandu nedavna anketa je pokazala da većina podržava zadržavanje veza sa monarhijom čak i nakon kraljičine smrti, iako je premijerka Džasinda Arden izjavila da će Novi Zeland verovatno postati republika „tokom njenog života“.
Grupa za kampanju Novozelandska Republika utihnula je tokom perioda žalosti, izražavajući u izjavi saučešće kraljevskoj porodici i odbijajući da daje bilo kakve dalje javne komentare dok kraljica ne bude sahranjena.
Zbog Čarlsa se premišlja i Kanada
U Kanadi, premijer Džastin Trudo odao je počast kraljici kao „jednoj od njegovih omiljenih osoba na svetu“, ali njegova nacija nema istu naklonost prema njenom sinu.
Anketa neprofitnog Instituta Angus Rid iz 2021. pokazala je da bi samo 34 odsto ispitanika podržalo kralja Čarlsa na čelu države.
Republikanski trend se kreće samo u jednom pravcu – samo je pitanje kada će sve početi. Barbados je postao republika 2021. godine, a premijer Jamajke Endru Holnes najavio je da će njegova zemlja takođe nastojati da „postane nezavisna“ nacija tokom posete kraljičinog unuka princa Vilijama ranije ove godine. U junu je ministarka za pravna i ustavna pitanja Jamajke Marlen Malahu Forte rekla da je proces tranzicije u republiku „formalno počeo“.
Period žalosti i široko rasprostranjena naklonjenost kraljici privremeno su zaustavili pokušaje da se prekinu veze sa Ujedinjenim Kraljevstvom.
Tom Freda, nacionalni direktor Građana za Kanadsku Republiku, odbio je da komentariše sledeće korake sve do kraljičine državne sahrane, iako je organizacija dala saopštenje u kojem se navodi da je kraljica „u evidenciji imala simpatije“ prema republikanskim osećanjima.
Nekoliko država napravilo prvi korak
Nedugo nakon smrti Elizabete II premijer Antigve i Barbude Gaston Braun najavio je da će ta zemlja održati referendum o tome da li će postati republika u roku od tri godine.
– To ne predstavlja nikakav oblik nepoštovanja monarha. Ovo nije čin neprijateljstva, niti bilo kakva razlika između Antigve i Barbude i monarhije. To je poslednji korak ka zaokruživanju kruga nezavisnosti kako bismo postali istinski suverena nacija – rekao je Braun.
Neke zemlje su nagovestile da su spremne da postanu republike čak i pre kraljičine smrti.
U novembru 2021. Barbados je postao prva zemlja koja je odbacila kraljicu kao šefa države otkad je to 1992. uradio Mauricijus.
Nakon što su sada princ i princeza od Velsa posetili Belize tokom ovogodišnje turneje, ministar za javnu službu, ustavnu i političku reformu i verska pitanja Belizea, Henri Čarls Ašer, rekao je da pitanje republike treba da se stavi pred narod njegove zemlje.
– Proces dekolonizacije obuhvata karipski region. Možda je vreme da Belize preduzme sledeći korak ka istinskom posedovanju nezavisnosti. Ali to je stvar o kojoj narod Belizea mora da odluči – kazao je on.
U julu je Ralf Gonsalves, premijer Sent Vinsenta i Grenadina, takođe predložio referendum sa pitanjem treba li britanski monarh da ostane na čelu države.
Prema Forin Polisi, Bahami, Grenada i Sent Kits i Nevis takođe su nagovestili da su zainteresovani da uklone monarha sa mesta šefa države.
