Američki državni sekretar Entoni Blinken ocenio je da je pobuna privatne plaćeničke grupe Vagner i njenog vlasnika Jevgenija Prigožina direktan izazov autoritetu Vladimira Putina koji je do pre nekoliko meseci bio na pragu Kijeva, a sad je morao da brani Moskvu.
– Ako to stavite u kontekst pre 16 meseci, Putin je bio na pragu Kijeva u Ukrajini, želeći da zauzme grad u roku od nekoliko dana i da izbriše zemlju s mape. Sada je morao da brani Moskvu od plaćenika kog je sam stvorio – rekao je Blinken za CBS, a prenosi Radio slobodna Evropa.
HAOS U RUSIJI Prema Blinkenovoj oceni, Putinova odluka da napadne Ukrajinu stvorila je haos u njegovoj zemlji.
Zanimljivo je da je zvanično reagovanje Blinkena usledilo tek 36 sati nakon što je okončan pokušaj pobune u Rusiji. Državni sekretar SAD tvrdi da pobuna pokazuje “veoma ozbiljne pukotine” u Putinovoj vladavini i “dovodi u pitanje” rat protiv Ukrajine:
– Rat je razarajući i strateški neuspeh za Putina na gotovo svim frontovima: ekonomskom, vojnom, geopolitičkom. Vidimo da se pojavljuju pukotine. U kom pravcu idu, gde će da stignu, veoma je teško reći. Mislim da nismo videli završni čin.
PETREUS: PRIGOŽIN DA BUDE OPREZAN
General Dejvid Petreus, bivši direktor Centralne obaveštajne agencije, upozorio je Jevgenija Prigožina, vođu Vagnera, da “bude jako oprezan oko otvorenih prozora”.
On je očito aludirao na brojne istaknute Ruse koji su nastradali pod sumnjivim okolnostima, uključujući i pad s prozora, otkad je Rusija napala Ukrajinu u februaru 2022. Zajedničko im je bilo da su bili protiv invazije na Ukrajinu.
– Prigožin je sačuvao život, ali je izgubio svoju plaćeničku grupu. I trebalo bi da bude jako oprezan oko otvorenih prozora u svom novom okruženju u Belorusiji – rekao je Petreus za CNN.
Na drugoj strani, ruski šef diplomatije Sergej Lavrov rekao je da je u toku istraga o tome da li su zapadne tajne službe bile umešane u pokušaj pobune.
Naš bivši ambasador u Briselu Duško Lopandić kaže za Kurir da ratni neuspesi dovode do raznih pobuna:
– Očigledno je da ovaj rat donosi neočekivane situacije. Ratni neuspesi dovode do raznih pobuna. Ovo je bila tipična vojna pobuna jedinice koja nije bila integrisana u rusku armiju. Putinova vlast je uzdrmana. U takvim režimima svaka neposlušnost, čak i individualna, dovodi u pitanje autoritet, a ne kada se radi o značajnoj vojnoj snazi na koju se Rusija oslanjala ne samo u Ukrajini već i u Africi i Siriji.
KRAJ SE NE NAZIRE
Lopandić navodi i da će se tek videti da li će ukrajinska strana uspeti da iskoristi ovu situaciju i da nije izvesno da smo sada bliži kraju rata:
– Još smo daleko da možemo da pretpostavimo kako će rat dalje da evoluira i koliko će da traje. Posle stišavanja ukrajinske ofanzive, odnosno kad se vide njeni rezultati, bio napredak ili ne, možda je u tom momentu moguće da se razgovara i postigne neka vrsta primirja koja bi mogla da liči na ono u Koreji. Ovde neće biti pobednika i poraženih u potpunosti nego jedino može da se zaustavi krvarenje obe strane.
KINA UZ STRATEŠKOG PARTNERA
Kineski zvaničnici su opisali propali pokušaj vojne pobune kao “unutrašnje pitanje” Moskve dok su pojedini mediji podele u Rusiji nazvali “iluzijom” koju iskorišćava Zapad.
Kinesko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da podržava Rusiju u održavanju nacionalne stabilnosti, ali ne navodeći izričito Putinovo rukovodstvo.
Na drugoj strani, profesor doktor Časlav Koprivica za Kurir kaže da je u aktuelnim dešavanjima važno videti kako su reagovali ljudi koji su deo sistema:
– Oni su uglavnom bili odani postojećoj vlasti ili principu da se monopol na upotrebu sile ne može prenositi na privatna lica i kompanije. Snažan je utisak da je Putin u subotu ujutru nazvao pobunjenike izdajnicima, pozvao ih da polože oružje i snose posledice. Bio bih iznenađen ako bi pobunjenici prošli bez ikakvih posledica jer je bilo upotrebe sile, pre svega od strane Vagnera, i oni su oborili jedan broj ruskih letelica. Ono što je sigurno tačno jeste da je izbegnut ozbiljan sukob i da je došlo do okršaja punog obima, to bi bilo pogubno po rusku specijalnu operaciju.
Naš sagovornik ističe i da je indikativna podrška javnosti Vagneru, što se videlo na ulicama Rostova:
PODRŠKA CIVILA
– Interesantno je i indikativno videti na ulicama Rostova, koji je bio centar pobune, da je tamo narod sa oduševljenjem pozdravljao borce Vagnera, što znači da nije zaboravio ono što su oni uradili na frontu. Iz toga može da se izvuče zaključak kao vrsta poruke Putinu da će morati da napravi kompromis. Ovo je bila vrsta traumatičnog i vrlo stresnog testa za rusku državu. Ako je suditi po reagovanju građana Rostova, koji ima preko milion stanovnika, može se zaključiti da ne bi bilo saglasnosti o tome da se pobuna reši oružanim putem. Ova podrška, makar dela građana, Vagneru može da se tumači dvojako, ne samo priznanjem za zasluge na frontu, koje su nesporne, nego i kao nezadovoljstva prema zvaničnim strukturama, ne iz Kremlja, nego iz ministarstva odbrane, odnosno iz ruske vojske. Dobro je što nije došlo do sukoba, nesporno je da Vagner ne može ima monopol sile u Rusiji, ali civilna vlast mora da razmisli kako dalje jer i kod naroda postoji nezadovoljstvo kako je dosad vođena specijalna vojna operacija.
