Može biti nezgodna situacija kada je deci neprijatno u blizini bake i deke, ali to je prilično česta pojava. Imamo stručni savet šta da radite kada vaša deca ne vole svoju baku i deku.
Ovo je česta situacija, posebno kada baka i deda (ili neki drugi članovi šire porodice) nisu stalno prisutni. Kako biste izbegli neprijatne trenutke, poslušajte neke od saveta dr Danijela Čornija, klinički psiholog koji se fokusira na korišćenje metoda zasnovanih na dokazima za procenu i lečenje pedijatrijske anksioznosti i srodnih poremećaja. Evo koji su njegovi saveti:
“Nesviđanje nekog člana porodice može biti zbog više razloga, od kojih se većina ne može razlikovati od toga da vam se ne sviđa neko van porodice. Jedan uobičajeni uzrok ili razlog može jednostavno biti nepoznatost. Ako se deca odgajaju uz redovne posete bakama i dekama, verovatno smatraju da su u bliskom krugu ljudi od poverenja tog deteta, pa izuzimajući negativne događaje (kao što su bake i deke koji su grubi ili kritični), većina dece u ovoj situaciji bi trebalo da se osećaju blisko sa svojim bakama i dekama.
Drugi uobičajeni razlozi mogu uključivati baku i dedu koji ne reaguje na ličnost ili temperament deteta. Na primer, ako je dete relativno uznemireno, neke bake i dede mogu insistirati da dete prevaziđe svoje strahove, a to bi izazvalo negativnu interakciju između deteta i bake i dede. Neki razlozi mogu izgledati glupi nekim ljudima, ali i dalje mogu biti istiniti, na primer, ako kuća bake i dede miriše drugačije od njihove kuće ili “nije tako zabavna”, dete možda neće uživati da provodi vreme sa bakom i dedom, čak i ako je to uglavnom zbog okruženja.
Znaci da ne žele da vide baku i dedu bili bi slični ponašanju većine odraslih – mogli bi direktno da kažu da ne žele da idu, traže izgovore zašto ne mogu da idu u posetu ili glume da su bolesni kako bi ostali kod kuće. Mlađa deca mogu pokazivati neka ponašanja koja, odrasli ne pokazuju, kao što je prenemaganje, plač ili napad besa.
Svaka porodica je drugačija, a ponekad postoje komplikovani odnosi između članova porodice, koji uključuju bake i deke i unuke. Nikada ne bih rekao da je roditeljska “dužnost” da neguje odnos sa bilo kim u porodici, a da ne zna više o toj specifičnoj porodičnoj situaciji. Čak i između primarnih staratelja deteta, može postojati zategnut odnos ili se jedan roditelj može boriti sa problemima koji bi sugerisali da je razdvajanje bolje od veze. Međutim, ako je negovanje veze dobra ideja zasnovana na toj porodici i njihovoj situaciji, početak sa manjim, pozitivnim događajima je dobar način za početak.
Bake i deke koji nadgledaju odlazak na igralište ili vode unuke na neki događaj (sportski trening posle škole) mogli bi da pomognu u izgradnji odnosa pre nego što se posvete većim događajima kao što je samostalno noćenje deteta kod njih, što može biti izazovno i stresno.
Forsiranje bilo kakve veze je generalno loša ideja, a to je posebno tačno za decu. Međutim, mnoga deca pokazuju razvojno normativne tendencije da se fokusiraju isključivo na sebe i ne vide važnost da rade stvari za druge. Ova emocionalna svest često dolazi s vremenom kako deca uče više o empatiji i društvenoj odgovornosti, ali to su veštine koje često nedostaju u veoma mladom dobu.
Bake i deke mogu biti presrećni zbog ideje da provode vreme sa svojim četvorogodišnjim unukom, ali dete bi možda radije bilo kod kuće sa svojim igračkama gde mu je udobno. Putovanja kod bake i deke mogu se smatrati “nezabavnim” ili “dosadnim”. U ovim slučajevima, roditelji mogu doneti porodičnu odluku da je vreme sa proširenom porodicom nešto što cene, i oni će to promovisati i negovati, čak i ako njihovo mlađe dete nije oduševljeno tom idejom.”
Potrebno je da se sami radujete i svojim primerom pokažete koliko boravak kdo bake ili deke može biti zabavan, da se aktivirate sa detetom, radite nešto zajedno, a onda u neku voljenu aktivnost deteta uključite baku ili deku. Na ovaj način možete poboljšati vezu, a korak po korak, možda i videti između bake i deke i deteta simpatije. Važno je da ništa ne silite i ne forsirate!
