Teško je da ostanete imuni da dečije udrace, onako kako vi postupite zavisi da li će prestati to da radi.
Sva deca prođu ovu fazu, a roditeljima je najbolnija. Gotovo je nemoguće da ostanete mirni kada vas dete iznenada udari, odnosno na bilo koji način povredi. U tom slučaju često se reguje burno, a to je kako tvrde psiholozi, jedna od najvećih grešaka. Roditelji u većini slučajeva udarac povezuju sa mržnjom, agresijom, pa čak i ljutnjom, a u stvari to je emocionalna potreba deteta da izrazi svoja osećanja, jer ne zna na drugi način.
Dakle, šta onda roditelj treba da napravi kada ga dete udari? ”Bilo koja radnja koja uključuje fizičku bol sa vaše strane imaće rezultate koji neće da bude dobar ni za jedno od vas. Ionako neugodna situacija samo će još dodatno eskalirati i nastaviti ciklus koji uključuje fizičko nasilje”, objašnjavaju psiholozi.
Prema njihovim rečima čak i kada ne znate čega se vaše dete zapravo boji i čini vam se da njegova agresija dolazi niotkuda, ono zapravo ovako pokazuje svoj strah. Ako na njega odgovorite još većom agresijom, eskaliraće postojeći strah i povećaće se verovatnoća da agresija postane njegov obrazac ponašanja. Ponekad detetov udarac proizlazi iz radoznalosti. Naime, ono tokom odrastanja eksperimentiše i preispituje granice, to je u većini slučajeva kod male dece samo prolazna faza, ali i prilika da ih naučite da to ne sme da rade.
Kako da regujete kada vas dete udari?
Najgora stvar koju roditelj može da učini kada ga dete udari je da viče na njega, vređa ga ili udari ga. Kako bi dete što bolje naučilo da konroliše svoje emocije, psiholozi savetuju da treba da reagujete na sledeći način.
”Najpre prihvatite njegova osećanja, dajte mu do znanja da vidite kako je ljuto ili frustrirano zbog nečega. Zatim postavite čvrste i jasne granice objašnjavajući detetu da udarac boli i da mu isto nećete dozvoljavati. Najveća greška bi bila da i vi udarite dete da ono vidi koliko boli, jer time ne postižete ništa”.
