Marija Montesori ostavila je sjajne mudrosti i savete o vaspitanju i obrazovanju, ali je ukazivala i na to koje su najčešće roditeljske greške. Ona je govorila da su prostor, samopouzdanje i sposobnost, kao i unutrašnja odlučnost koja nas vodi ka greškama ključni faktori za izgradnju jakog i čvrstog karaktera. Pored toga, Montesori saveti mogu pomoći i da razvijete inteligenciju svog deteta.
Jedna od najvažnijih saveta za roditelje koje je Marija Montesori ostavila jeste: “Poštujte dete i kada pogreši. Na taj način će greške brže ispraviti.”
Naravno, svi su čuli, u ovom ili onom obliku, ovu suštinski zdravu, inspirativnu i često podsticajnu frazu: “Na greškama se uči”. Mnogi od nas možda se čak sećaju konkretnog razgovora sa roditeljima, nastavnicima ili prijateljima, dok su nas tešili nakog neuspeha. “Toliko toga možeš naučiti iz ovog iskustva”, jedan je od načina na koji nas često motivišu. “Ove vrste grešaka će vas učiniti jačim”, još jedan je metod koji koriste kako bi nas ohrabrili. “Pravili smo potpuno iste greške”, uveravaju nas. A jedan od svetski popularnih jeste i onaj koji smo dobili od Aleksandra Mekvina: “Možete ići napred samo ako pravite greške.”
Marija, koja je posvetila život porodici i deci, objasnila je to ovako: “Iako se napredak koji deca postižu jeste divan, može se pripisati samo slobodi koju imaju da isprobavaju i vežbaju. Prema ustaljenim metodama, nastavnici vrlo često moraju da ispravljaju decu. Svaki put kada naprave grešku, nastavnik mora da ih ispravi. Mi, naprotiv, savetujemo da decu ne treba ispravljati, već ih treba pustiti da budu slobodna da greše, ne u apsolutnom smislu, već samo u svojim spontanim naporima za savršenstvom.”
Pročitajte i – Šta da uradite ako dete ima tantrum (napad besa i plača)
Dok su tradicionalni pristupi obrazovanju u ranom detinjstvu često strukturirani na takav način da spreče greške, Montesori kaže upravo suprotno. Greške su važne, ne zato što su greške, već zato što dozvoljavaju slobodu eksperimentisanja, otkrivanja i na kraju istraživanja. Kako ona objašnjava, ako ih prekinemo samo da bismo ih ispravili, možemo odvratiti pažnju koja se upravo probudila, fenomen na koji se moramo osloniti ako želimo da se usavršimo. Ako ometamo ceo proces samo zarad krajnjeg rezultata, ograničavamo kapacitet stvaranja. Na kraju krajeva, ono što je najvažnije je strast koja se razvija u skladu sa nečijim interesima, piše Zadovoljna.rs.
Zato kada vaše dete napravi grešku, umesto da se proderete ili da ga izgrdite, kada na primer prospe činiju sa hranom, možete reći: “Izgleda da ti je ispao ručak. Hajde da ga počistimo zajedno.” A evo i još nekoliko smernica kako biste lakše primenili savete Marije Montesori:
Nagrađivanje savršenstva nije najbolji pristup.
Greške se posmatraju kao deo procesa učenja.
Pokažite sopstvene greške kako bi deca mogla da vide da ni odrasli nisu savršeni.
Cilj je pomoći deci da sama prepoznaju i otklone greške.
Marija Montesori proširuje ovu ideju i ide korak dalje. Kao primer, ona razjašnjava sposobnosti koje su potrebne da bi se imala prilika da se napravi greška, i objašnjava procese koji su uključeni. Ona daje instrukcije kroz jednostavnu igru sa bojama:
“Primer greške koja se lako pravi je kada deca postavljaju, recimo, osam nijansi iste boje u pogrešnom redosledu. Oni stavljaju svetle tamo gde treba da budu tamne boje. U lekciji navodimo decu da shvate kako i u kojoj gradaciji boje moraju postaviti nijanse. Ako ne postave sve nijanse po redu, to znači da nisu stekli moć da uoče ove male razlike u gradaciji boja.”
Ironija grešaka je u tome što ih ne možete napraviti ako nemate prostora za eksperimentisanje, ali možete ih napraviti ako još nemate sposobnost da izvršite zadatak. Otuda je vitalni značaj nastavnika ili roditelja koji bi trebalo da budu u mogućnosti da odgovore na individualne potrebe svakog deteta, da ne nameću svoju volju, već da prate interese svakog deteta, piše Zadovoljba.rs.
Deca koja se stalno ispravljaju po tradicionalnijim metodama mogu razviti strah od govora ili isprobavanja novih stvari. Dete koje uči da pije iz šolje i previše nagne šolju unazad, prosuće vodu po sebi i odmah će shvatiti grešku. Nema potrebe da to ukazujete detetu, oseća vodu koju je prolio. Slično tome, ako dete pogrešno izgovori reč, jednostavno izgovorite reč ispravno. Dete će čuti grešku i spontano naučiti.
