Tim istraživača na King’s Collegeu u Londonu sproveli su studiju u kojoj je učestvovalo 7.752 para identičnih i neidentičnih četvorogodišnjih blizanaca. Njihov zadatak je bio da nacrtaju sliku deteta. Svaka skica je ocenjena na skali od 0 do 12 na osnovu prisustva karakteristika, poput nogu, ruku i crta lica. Deca su takođe prošla verbalne i neverbalne testove merenja inteligencije.
Istraživači su otkrili da su veći rezultati na testu Drav-a-Child umereno povezani sa višim rezultatima inteligencije u dobi od 4 do 14 godina. Korelacija između crtanja i inteligencije bila je umerena u dobi od 4 godine (0,33) i 14 godina (0,20). Dr Rosalind Arden, autorka rada, iz centra za socijalnu, genetsku i razvojnu psihijatriju (SGDP), objasnila je da je test crtanja deteta osmišljen još 1920-ih godina kako bi se procenila deca inteligencije. Ona je još objasnila i da su iznenađeni rezultatima, tačnije kako je koreliralo sa inteligencijom deceniju kasnije.
– Korelacija je umerena, pa su naša otkrića zanimljiva, ali ne znači da bi roditelji trebalo da brinu, ako njihovo dete loše crta. Sposobnost crtanja ne određuje inteligenciju, postoji bezbroj faktora, kako genetskih, tako i životnih, koji utiču na inteligenciju u kasnijem životu – objasnila je ova naučnica.
Kako se navodi u zaključcima studije, crteži jednojajčanih blizanaca, starosti od 4 godine, bili su sličniji jedan drugome od crteža neidentičnih blizanaca. Stoga su istraživači zaključili da razlike u dečjim crtežima imaju važnu genetsku vezu. Takođe, otkrili su da crtanje sa 4 godine i inteligencija sa 14 godina imaju snažnu genetsku vezu. Dr Arden objašnjava i da to ne znači da postoji gen za crtanje, a sama detetova sposobnost crtanja potiče od mnogih drugih sposobnosti, kao što su posmatranje, držanje olovke…
Ona još kaže i da je crtanje drevno ponašanje, koje datira još pre više od 15.000 godina. Kroz crtanje pokušavamo da pokažemo nekome šta je u našem umu. Ova sposobnost reprodukcije figura je jedinstvena ljudska sposobnost i znak kognitivnih sposobnosti, sličan način pisanju, koje je transformisalo sposobnost ljudske vrste da skladišti informacije i gradi civilizaciju.
A kada su deca napunila 14 godina ponovo su testirana i tom prilikom je utvrđeno da su oni, čiji su crteži bili detaljniji sa četiri godine, inteligentniji su i deset godina kasnije.
Crtež je put ka uspostavljanju komunikacije
Stručnjaci kažu da deca crtaju sve ono što ne mogu rečima da objasne: sreću, tugu, radost, nadanja, želje, strahove… U predškolskom uzrastu gotovo svi vole da crtaju, a već sa dve godine nagonski počinju da povlače linije olovkom. To njihovo “škrabanje” potrebno je kao motorička aktivnost, dok od treće i šeste godine dete prolazi kroz fazu simboličkog crtanja. Sve oko sebe crta onako kako ih doživljava.
Deca, koja su nemirna, prave energične, dugačke i prave poteze, a same linije su tvrde. Što se boja tiče, deca koja su radosna i emotivno stabilna koriste svetle i vesele boje – žuta, narandžasta, crvena i svetlozelena. A depresivno dete koristi tamne i hladne boje – ljubičasta, crna i plava.
Psiholozi navode da deca često i crtaju ono što bi volela da imaju, tačnije kroz crtež projektuju želje. S druge strane, oni često crtaju kuću, a upravo je ona znak stabilnosti porodice i topline doma. Sunce na crtežu je odraz pozitivnih emocija. A kako bi se dete najbolje upoznalo najpogodnija tema za crtanje je “moja porodica“.
Mišljenje o članovima porodice dete izražava postavljajući figure po određenom redosledu, veličini i boji. Pa je tako najveća figura dominantna u kući, a do sebe uglavnom crta onog člana porodice za koga je najviše vezano. Ukoliko je dete ljubomorno na mlađeg člana porodice, moguće je da će ga izostaviti sa cteža.
Ono što je alarmantno na crtežu jesu velike šake. Preciznije, ako roditelj tuče svoje dete, na crtežu obično ima velike šake ili je bez istih. A, kod zaplašene i anksiozne dece, kuće nemaju prozore i vrata, a same boje su vrlo tamne. Takođe, svi nacrtani su sitni u odnosu na prostor ili papir. Crteži sa mnogo nepovezanih linija su uglavnom radovi agresivne dece, a elementi su razbacani u prostou i sa dosta nepotrebnih linija. Deca koja su duševno nerazvijena crtaju detalje koje ponajvljaju, ali i sam crtež ima više nedovršenih detalja, dok čoveka ponekad crtaju sa više ruku…
Preuzeto: http://edukacija.rs
