Do 1 godine, bebu treba hraniti 5 puta dnevno. Nakon 1,5 godine, dozvoljeno je smanjiti broj hranjenja na četiri, ali mnogi fiziolozi zagovaraju očuvanje pet obroka dnevno. Inače, u odraslom dobu preporučuje se pridržavanje pet obroka dnevno. U mnogim inostranim vrtićima deca dobijaju doručak, ručak, užinu, popodnevni čaj i večeru, a kod nas u državnim imaju najčešće doručak uz mleko ili čaj, užinu i ručak.
SZO preporučuje da se dojenje nastavi do 2. godine. S tim u vezi, dete od 1 godine još uvek može imati 1-2 dojenja – po pravilu rano ujutru i kasno uveče, noću. U slučaju veštačkog hranjenja do godine preporučuje se 1 hranjenje mlečnom formulom.
Vreme obroka se određuje na osnovu dnevne rutine deteta i porodičnih navika. Hranjenje treba rasporediti relativno ravnomerno tokom dana, u intervalima od oko 4 sata: na primer, u 6:00, 10:00, 14:00, 18:00 i 22:00 sata. Istovremeno, u 6:00 i 22:00, jednogodišnja beba može dobiti majčino mleko, ostatak vremena – hranu za “starije”. Do 1,5 godine i večernje hranjenje, po pravilu, zamenjuje se kefirom ili jogurtom. Neophodno je da se časovi jela fiksiraju, jer do tada počinje proizvodnja digestivnih enzima u želucu. Nekoliko meseci pre prve posete vrtiću, detetu se savetuje da pređe na ishranu usvojenu u predškolskoj ustanovi.
Kalorični sadržaj ishrane takođe treba da bude relativno ravnomerno raspoređen tokom dana. Za ručak je preporučljivo izdvojiti oko 35% dnevnog sadržaja kalorija u jelima, za doručak i večeru, po 25%, a preostalih 15% dete konzumira tokom popodnevnog čaja i drugog doručka. Dete od 1-3 godine treba oko 100 kcal po kilogramu telesne težine. Do godine, kapacitet želuca dostiže 250 ml, a zapremina hranjenja ne bi trebalo da prelazi ovu vrednost.
Od 1. godine morate naučiti dete da jede samostalno – prvo samo gustu hranu, a zatim tečnu. Već pred prvu godinu života detetu počinje sve manje da se daje pasirana hrane. Sa 10 meseci beba može da uživa u čvršćoj hrani. I iako je majka obavezno zgnječi prilikom hranjenja, više ne bi trebalo da imaju homogenu konzistenciju poput paste, kao pasirana prva komplementarna hrana. Posle godinu dana ovaj trend se pojačava. Kaše su i dalje viskozne, ali žitarice se više ne drobe tako temeljno kao ranije. U gotove žitarice unose se dodaci kao što su orasi, suvo grožđe, komadići voća, ali pažljivo kako bi se smanjio rizik od gušenja – orašasti plodovi se do 3. godine daju kao mleveni dodatak. Posle 2. godine, detetu možete dati meso, isečeno na male komade.
Često se dijete za odrasle grade na principima minimiziranja unosa masti. Ne možete to da radite sa decom. Masti su neophodne za pravilan razvoj mozga. Daju 2 puta više energije od jednake količine proteina i ugljenih hidrata. Njihovo uključivanje u ishranu deteta ne samo da poboljšava ukus hrane, već i smanjuje veličinu porcije, što je važno za sprečavanje prekomernog rastezanja stomaka. Masti sadrže vitamine A, D, E, K, bez kojih je nemoguć normalan razvoj deteta. Najmanje 15% masti u ishrani deteta starijeg od godinu dana treba da bude biljnog porekla. Ostatak dete dobija od mleka i mlečnih proizvoda (sir, puter, itd.).
Oko 1. godine, creva većine beba su u stanju da se nose sa punomasnim kravljim mlekom. U ishranu dece mlađe od 1,5 godine dnevno se unosi do 600 ml mleka i mlečnih proizvoda, preko 1,5 godine najmanje 500 ml. Navedena zapremina uključuje i mleko koje se koristi za pripremu žitarica i drugih jela.
Kaše, kao i ranije, zauzimaju veoma važno mesto u ishrani deteta. Oni su potrebni jer vam omogućavaju da dobijete dovoljno ugljenih hidrata i elemenata u tragovima. Kaše se aromatiziraju kašičicom otopljenog putera. Pored žitarica, izvori ugljenih hidrata za malo dete su male testenine, saharoza i hleb, od kojih dete mlađe od 3 godine treba da dobije najmanje 100-150 grama dnevno. Od 2. godine dozvoljeno je uvođenje crnog hleba u ishranu.
Želja roditelja da ograniče saharozu u ishrani dece je razumljiva: poznata je njena uloga u razvoju karijesa i povećanom opterećenju pankreasa. Ali treba imati na umu da saharoza, zbog lakog razlaganja, daje telu “brze” ugljene hidrate neophodne za brzo popunjavanje energetskih potreba. Sa većinom sokova dete se upoznaje u prvoj godini života. Posle 1. godine, sok od grejpfruta se uvodi u ishranu, od 2 godine – mandarina. U dobi od 3. godine preporučuje se upotreba soli i raznog zeleniša, kao i začina za hranu.
Napomena: Prilikom uvođenja namirnica u ishranud eteta, važno je pratiti kako dete reaguje na određenu hranu, da li postoji alergijska reakcija, kao i uvoditi namirnice uz konsultaciju sa pedijatrom.
