Alkalna fosfataza je enzim koji se nalazi u više tkiva u telu: kostima, jetri, leukocitima, bubrezima, slezini, prostati, placenti i tankom crevu. U krvi se nalazi 4 genetski različita tipa ovog enzima.
Na rezultatima krvne slike pronaći ćete je pod skraćenicom ALP, mada nije na spisku parametara koji se traže tokom rutinske analzie krvi, već je lekar dodatno zahteva. Alkalana fosfataza značajna je za dijagnostiku i praćenje pre svega bolesti jetre, naročito kada je u pitanju praćenje hepatobilijarnog oštećenja i bolest kostiju. Pored tumor markera, alkalna fosfataza je jedini parametar iz krvi koji može da otkrije rak kostiju.
ALP se određuje osobama koje imaju znakove i simptome oštećenja jetre, zajedno sa markerima poznatim kao AST, ALT, gama-GT, i ukupni i direktni bilirubin, osobama sa oboljenjima kostiju, kao i kod osoba obolelih od karcinoma.
Koje su normalne vrednosti alkalne fosfataze u krvi?
Muškarci: 60 – 142 U/L
Žene: 50 – 153 U/L
Kada je alkalna fosfataza povišena ili snižena?
Postoji nekoliko različitih izoenzima alkalne fosfataze u zavisnosti od porekla tkiva iz kojih se izoluje, pa tako drugačija je struktura izoenzima ALP u tkivu jetre, a drugačija u tkivu kostiju. Vrednosti serumske alkalne fosfataze variraju i u zavisnosti od pola i starosti. Veće vrednosti se sreću kod trudnica i dece u periodu rasta i razvoja.
Povišene vrednosti mogu da ukazuju na povećanu razgradnju kostiju usled osteoporoze, ali i osteosarkoma, metastaza, hiperparatireiodizama, Padžetove bolesti. Povišena vrednost ALP je karakteristična kod kamena u žuči, ožiljačnog tkiva, kao i raka, ali i kod oboljenja jetre. Na primer, Hočkinov limfom, kongestija srca i ulcerozni kolitis daju umereno povišene vrednosti ALP-a u serumu.
Povećane vrednosti pokazuju da se proces razgradnje i izgradnje kostiju odvija “punom parom”, što je normalno samo u detinjstvu ili nakon preloma. Takođe, ALP je fiziološki povišen kod trudnica u trećem trimestru trudnoće. Povišeni nivoi enzima ALP-a mogu da se pronađu kod 6% potpuno zdrave populacije odraslih, pri čemu će u manje od 1% takvih ljudi biti pronađeno neko oboljenje jetre (ovaj enzim spada u grupu tzv. hepatičkih enzima jer može indikovati, zajedno sa drugim hepatičkim enzimima neku bolest ili poremećaj rada jetre).
Snižene vrednosti ovog enzima se sreću kod pothranjenosti, nedostatka belančevina, kod bolesnika na dijalizi, hipotiroidizma, nedostatka vitamina B12, cinka i magnezijuma.
Neka istraživanja do sada su pokazala da je alkalna fosfataza bila povišena kod pacijenata sa teškim i progresivnim rakom pankreasa, ali potrebna su i dalja istraživanja kako bi se utvrdila potpuna uloga ALP u dijagnostikovanju ovog smrtonosnog karcinoma.
