Jeste li ikada čuli za ovaj neobičan metod, kojim se neretko služe pripadnici različitih religija?
Bibliomantija je metod kojim se knjige koriste za proricanje. Metod korišćenja svetih knjiga, a naročito određenih reči i tekstova, u korist “magijske medicine”, za uklanjanje negativnih entiteta ili za obožavanje, raširen je u mnogim svetskim religijama.
Iako neki hrišćanske i jevrejske grupe veruju da Biblija uopšteno zabranjuje obožavanje, u “Ponovljenim zakonima” (petoj knjizi Svetog pisma) se striktno zabranjuje “nahaš” i “me’onen”.
Bukvalno značenje “nahaša” je šištanje, mada može značiti i šaputanje i istorijski se veruje da se odnosi na čarolije; “me’onen” potiče od reči “onah” što znači vreme/period/sezonu, zbog čega je “me’onen” onaj koji određeno vreme propisuje kao dobro ili loše za određene aktivnosti.
KAKO SE KORISTI METOD?
1. Knjiga za koju se veruje da sadrži istinu se uzima u ruke.
2. Balansira se na rubu i omogućava se da padne otvorena.
3. Pasus se bira zatvorenim očima.
Među hrišćanima, Biblija se najčešće koristi (Sortes Sanctorum), dok se u islamskoj kulturi najviše koristi Kuran. U srednjem veku korišćenje Vergilijeve “Enejide” bilo je uobičajeno u Evropi i nosilo je naziv “sortes Virgilianae”.
Preuzeto: nationalgeographic.rs
