Internet je deo naših života, kako privatnih, tako poslovnih. Ipak, većina običnih korisnika nikada se nisu sreli sa Dark Webom, niti znaju šta je to zapravo.
Mreža ima mnogo skrivenih i opasnih delova, a to su Dark Web i Deep Web. I naravno, njihove rezultate pretrage nećete pronaći ako uobičajeno pretražujete Google.
A šta se zapravo nalazi ovde i da li obični ljudi imaju šta da traže tu?
Šta je Dark Web?
Dark Web ili Dark Net je termin koji se koristi specifičnu kolekciju veb sajtova koji se nalaze na enkriptovanoj mreži i ne mogu da se pronađu upotrebom tradicionalnih pretraživača interneta. Skoro svi sajtovi na Dark Webu kriju svoj identitet koristeći alat za enkripciju – Tor brauzer.
A za njega ste možda i čuli jer omogućava skrivanje korisnikove aktivnosti i identiteta na mreži. Tor se može koristiti i kako bi se zavarao trago o lokaciji (kao da se nalazite u nekoj drugoj državi) i slično je upotrebi VPN servisa.
Da biste posetili sajt na Dark Webu koji koristi Tor enkripciju, i vi morate da koristite koristi Tor. Kao što korisničke IP adrese prolaze kroz nekoliko slojeva enkripcije tako da izgleda kao da je to neka druga IP adresa na Tor mreži, isto se dešava i sa takvim sajtovima – zavaravaju se fizičke lokacije kako posetilaca tako i onih koji stoje iza sajtova na Tor mreži.
To znači da sajtove na Dark Webu može da poseti bilo ko, ali je izuzetno teško otkriti ko stoji iza njih.
Međutim, postoje i legitimni načini korišćenja Dark Web-a. Ljudi koji žive u zatvorenim, totalitarnim društvima mogu da koriste Dark Web za komunikaciju sa spoljašnjim svetom.
naizmenično sa terminom Dar Web koristi se i termin Deep Web iako ne podrazumevaju baš identičnu stvar.
Deep Web se odnosi na web stranice koje internet pretraživači ne mogu da pronađu. Zato, Deep Web uključuje Dark Web, ali takođe uključuje sve korisničke baze podataka, vebmejl stranice, forume koji zahtevaju registraciju i stranice koje zahtevaju od korisnika da plate za pretplatu na sajtu.
Za svaku stranicu javno dostupnu na nekom sajtu, postoji još jedna na Deep Webu. Svaki sistem za upravljanje sadržajem, na kojem se kucaju tekstovi, je na Deep Webu. To je, dakle, još jedna stranica za svaku stranicu koja je objavljena na sajtu. Sve ono što je na intranetu, što zahteva lozinku i sakriveno je od internet pretraživača nalazi se na Deep Webu.
I zato treba napraviti razliku između namernog prikrivanja stvari i onog kod koga je zaista neophodno čuvanje stranica van domena internet pretraživača iz bezbednosnih razloga ili razloga vezanih za korisničko iskustvo.
Otuda priče i zastrašivanje javnosti da Dark Web obuhvata 90 odsto celokupnog interneta.
Postoji i Dark Internet, a ovaj termin se ponekad koristi da opiše još neke druge mreže, baze podataka ili veb sajtove kojima ne može da se pristupi putem interneta. Dark Internet je, u suštini, jedno dosadno mesto gde naučnici skladište svoje neobrađene podatke za istraživanja.
Kako se pristupa Dark Webu?
Nije mu teško pristupiti. Potrebno je samo da korisnik instalira i koristi Tor i neke dodatne alate. Kada je Tor spreman, otvoriće se pretraživač, a kada želite da prekinete vezu sa mrežom potrebno je da ga samo zatvorite.
Jednom kada uđete u Dark Web, moći ćete da pristupite baš onim sajtovima o kojima pišu tabloidi i drugi mediji. To znači da ćete gotovo jednim klikom biti udaljeni od sajtova koji prodaju drogu, oružje, različite akreditive za pretplatničke servise, lažni ili oprani novac i naravno softver za hakovanje.
Bez obzira što ga u velikoj meri koriste kriminalci, Dark Web nije ilegalan. Koriste ga mnoge obaveštajne agencije ili organi za sprovođenje zakona, a od koristi je i u totalitarnim društvima kao sredstvo komunikacije sa ostatkom sveta.
Postoji li zaštita?
Najbolje je ne koristiti ga uopšte. A dešava se da sajtovi padnu s vremena na vreme baš zbog svoje mračne prirode.
I ovaj tekst shvatite kao obaveštenje, a ne kao ohrabrenje da i sami pokušate, piše b92.
