Ketogena dijeta je bez sumnje način ishrane koji sve više ulazi u modu. Evo šta, uopšteno uzevši, takav način ishrane podrazumeva.
Pre svega, ketogena ishrana (ili ketogena dijeta) podrazumeva da se konzumira veoma malo ugljenih hidrata. Održavanje niskog unosa ugljenih hidrata dovodi organizam u stanje koje se naziva ketoza.
Kad jedemo hranu koja sadrži dosta ugljenih hidrata – a klasične nutricionističke preporuke glase da naša ishrana treba da se 70% sastoji od ugljenih hidrata – organizam proizvodi glukozu. Glukoza se u organizmu najlakše pretvara u energiju. Oslobađanje glukoze podstiče lučenje insulina, pošto se insulin koristi da transportuje glukozu u ćelije.
Pošto glukoza služi kao primarni izvor energije, masti nisu neophodne, pa se zato, ukoliko se unese višak, one skladište. Ali, kada se drastično smanji unos ugljenih hidrata, organizam ulazi u prirodno stanje poznato kao ketoza. Ketoza je proces koji organizam koristi kada se unosi malo hrane (odnosno, gladuje). U tom stanju telo proizvodi molekule poznate kao ketoni, koji nastaju od masti koje se prerađuju u jetri.
Cilj ketogene dijete je da dovede telo upravo u to metaboličko stanje. Međutim, u ketogenoj dijeti se to ne postiže drastičnim smanjenjem broja unetih kalorija (tj. gladovanjem), već drastičnim smanjenjem unosa ugljenih hidrata. Naše telo je ekstremno prilagodljivo u pogledu vrste hrane koju koristi. Kada drastično smanjimo unos ugljenih hidrata, pri čemu unosimo dovoljno masti, organizam će početi da koristi ketone kao glavni izvor energije.
Efekti ketogene dijete
Uopšte uzevši, ketogena dijeta podrazumeva smanjenje na minimum unosa svih šećera (uključujući i voće). Obično se ketogena dijeta sastoji od zadovoljenja 70% energetskih potreba tela putem masti, 25% putem belančevina i samo 5% pomoću ugljenih hidrata. Rafinisani oblici ugljenih hidrata, uključujući hlebove, testenine i cerealije, kao i krompiri i mahunarke, su zabranjeni.
Održanje stanja ketoze tokom definisanog vremenskog perioda može pomoći da smršamo, i to je jedna od najčešćih upotreba ketogene dijete. Međutim, ona donosi i druge dobrobiti. Ketoni daju signale telu da aktivira gene koje obnavljaju i leče. Zato ketogene dijeta pomaže da se smanje upale niskog intenziteta u telu, stimulišu imuni sistem i usporavaju razvoj degenerativnih bolesti. Istorijski gledano, ljudsko telo je bilo naviknuto na gladovanje, koje je jedan od načina da se aktivira proces ketoze. Ketoza podstiče isceljenje i obnavljanje ćelija i doprinosi dugovečnosti.
Šećeri su glavni problem današnjice
Današnja ishrana je potpuno suprotna ovim principima. Pre svega, klasična medicina i nutricionizam su dugo vremena savetovali izbegavanje zdravih masti, za šta su najnovija istraživanja pokazala da nema nikakvog osnova. A uobičajena ishrana je prepuna nezdravih, rafinisanih šećera, kombinovanih sa nezdravim mastima (u koje spadaju rafinisana biljna ulja koja su se decenijama promovisala kao zdrava i tzv. trans masti, margarin i “biljne” masti u pekarskoj industriji). Predominantno korišćenje šećera u ishrani jedan je od glavnih razloga razvoja mnogih degenerativnih oboljenja, srčanih oboljenja, dijabetesa, šloga, Alchajmerove bolesti, ali i raka. To je činjenica koju sve više potvrđuju novija istraživanja.
Preuzeto: Zdravahrana.com
