U interesantnom eksperimentu koji je izvela ekipa BBC-ja u saradnji sa lekarima i volonterima širom Engleske, ispitano je šta najpovoljnije deluje na crevnu floru: probiotski jogurt, namirnice bogate prebioticima ili kefir. Evo kakvi su bili rezultati.
Crevna mikroflora je nešto što se u nauci trenutno intenzivno proučava. Utvrđeno je da ona ne utiče samo na varenje, već igra veoma značajnu ulogu u održavanju poželjne telesne težine (prevenciji gojaznosti), funkcionisanju opšteg imuniteta organizma, kao i prevenciji nekih autoimunih bolesti, pa čak utiče i na raspoloženje.
Naravno, u svetlu tih otkrića, praktično pitanje glasi: mogu li namirnice koje konzumiramo poboljšati sastav naših crevnih bakterija?
Primetili ste svakako da na rafovima prodavnica ima raznovrsnih “probiotskih” proizvoda koji sadrže žive bakterije i gljivice, za koje se tvrdi da poboljšavaju crevnu mikrofloru.
Da bi proverio te tvrdnje, dr Majkl Mosli i program BBC-ja “Verujte mi, ja sam lekar”, uz pomoć zdravstvene organizacije NHS Hajlend, 30 volontera i naučnike iz Engleske, izveli su eksperiment u kojem su ispitanici podeljeni u tri grupe. Prva grupa je uzimala jogurt, druga namirnice bogate prebioticima (biljnim vlaknima koja podstiču razvoj korisne crevne flore), a treća kefir. Potom je ispitana crevna flora ispitanika.
Dakle, prva grupa je uzimala probiotske napitke kakvi mogu da se nađu u većini prodavnica (probiotski jogurti i sl). Oni obično sadrže jedan ili dva soja bakterija koje mogu da prežive prolazak kroz jaku želudačnu kiselinu i nasele se u crevima.
Druga grupa je uzimala namirnice bogate prebiotskim vlaknom po imenu inulin. Prebiotici su supstance koje hrane dobre bakterije koje već žive u našim crevima. Specifično, inulin se nalazi u crnom i belom luku, praziluku, čičoki i korenu cikorije.
Treća grupa je konzumirala kefir, fementisani mlečni napitak koji sadrži čitav spektar bakterija i gljivica.
Evo kakvi su bili rezultati.
Kod grupe koja je uzimala probiotičke napitke, došlo je do male promene u jednom tipu bakterija, Lachnospiraceae, za koju je poznato da je dobra za održavanje normalne telesne težine. Ali, ta promena nije bila statistički značajna.
Kod druge grupe, koja je konzumirala prebiotička vlakna, došlo je do povećanja jedne vrste bakterija koja je dobra za opšte zdravlje organa za varenje. To je bio nalaz koji se slaže i sa drugim proučavanjima te vrste, koja se tiču prebiotika.
Do najveće promene je došlo u grupi koja je konzumirala kefir. Kod ispitanika koji su uzimali kefir, povećao se broj bakterija iz familije Lactobacillales. Poznato je da su te bakterije dobre za opšte zdravlje organa za varenja, kao i da blagotvorno deluju u slučajevima intolerancije na laktozu i nekih oblika putne dijareje.
“Fermentisane namirnice su po prirodi kisele, pa ti mikroorganizmi moraju da evoluiraju tako da se prilagode toj vrsti sredine, tako da su sposobne da podnesu kiselinu. To im pomaže da prođu kroz želudac i da utiču na mikrofloru creva”, objasnio je dr Pol Koter iz Korka, jedan od lekara koji su pomogli u ovom eksperimentu.
Preuzeto: Zdravahrana.com
