Ukoliko ne znamo da li smo preosetljivi na neku namirnicu, nećemo ni znati da su naši zdravstveni problemi izazvani baš tom hranom. Jedino isključivanjem iz ishrane namirnice na koju sumnjate da stvara problem, a zatim testiranjem, možete definitivno zaključiti da baš ta određena hrana predstavlja problem.
Hrana koju jedemo sadrži brojne sastojke. Na primer, sveže voće i povrće sadrži više od 500.000 različitih prirodnih sastojaka koji proizvode ukus, teksturu, izgled, hranljivost… Kombinacija hemikalija koje prirodno postoje u voću i povrću je ono po čemu razlikujete paradajz od krompira, pirinač od pšenice, jabuku od grožđa.
Tokom godina, ljudi su identifikovali koja hrana je “bezbedna”, odnosno koja nije otrovna, ali ono što smo zaboravili to je da, iako možda nećemo umreti ako pojedemo određenu vrstu hrane, možemo da budemo osetljivi na nju, odnosno na hemikalije koje prirodno sadrži. Ako ne otkrijemo tu osetljivost, nećemo znati da je naše narušeno zdravlje uzrokovano tom hranom.
Nijedna hrana nije zdravija od druge – neke vrste hrane su u nutritivnom smislu vrednije od drugih, ali ako vam upravo ta hrana stvara problem, onda je vi lično više ne možete smatrati zdravom, bez obzira na to koliko vitamina i minerala imala.
Šta je netolerancija na hranu?
Ako organizam ne toleriše određenu vrstu hrane, ili neki sastojak iz hrane, obično dolazi do reakcije. Ove reakcije su individualne, pa se ne može reći da, na primer, jabuka uzrokuje glavobolju ili mleko probleme sa stomakom.
Moguće je da osoba ne toleriše određenu namirnicu (jaja, mleko, pečurke, brašno, soju, pileće meso….) ili sastojak iz hrane kao što su: salicilati koji se nalaze u bilju, voću i povrću; tiramini iz mesa, sireva, vina; purini iz proteinske hrane; amini iz kuvane hrane; solanini iz povrća ili prirodni mononatrijum glutamat (MSG). Takođe, moguća je netolerancija na veštački dodate sastojke: konzervanse, boje, pojačivače ukusa, antioksidante. Kod industrijski proizvedene hrane, moguće je da budete osetljivi na jedan od sastojaka, na primer na gluten iz pšeničnog brašna, kvasac ili konzervanse.
Kakva je razlika između alergije i netolerancije na hranu?
Alergija na hranu je problem koji nastaje kada protein iz hrane deluje kao alergen koji stimuliše proizvodnju antitela što dovodi do nenormalne reakcije imunog sistema. Netolerancija na hranu se javlja kada organizam nije sposoban da svari određenu vrstu hrane. Obično se ovo javlja usled nedostatka enzima. Netolerancija na hranu obično ne uključuje imunitet, a simptomi su često sa odloženim delovanjem.
Jedna od najčešćih netolerancija je netolerancija na laktozu, šećer iz kravljeg mleka. Osoba koja je netolerantna na laktozu, ima nedostatak laktaze, enzima koji se koristi za varenje laktoze. Simptomi netolerancije na laktozu su slični simptomima sindroma iritiranih creva.
Alergija izaziva specifičnu imunološku reakciju u organizmu koja se može pratiti i dijagnostikovati različitim testovima. Netolerancija na hranu ne uzrokuje takav tip reakcija i ne može da se dijagnostikuje na isti način. Ovaj nedostatak specifične reakcije imunog sistema i nesposobnost da se “naučno” testira doveli su do toga da neki doktori smatraju da ne postoji pojava zvana netolerancija na hranu.
Šta izaziva netoleranciju na hranu?
Odgovor nije jednostavan. Razlozi mogu da budu mnogobrojni, od nepostojanja određenog enzima, što može da bude naslednog karaktera, preko stresa ili neke bolesti, do zagađenosti životne sredine, nepravilne ishrane…
Kako je moguće da sam čovek ne može da otkrije koju hranu ne podnosi?
Čak i ako jedete istu vrstu hrane svakog dana, godinama, nećete znati da li baš ona stvara problem. Jedino isključivanjem iz ishrane hrane na koju sumnjate da stvara problem, a zatim testiranjem, možete definitivno zaključiti da ta određena hrana predstavlja problem. Organizam ima neverovatnu sposobnost da se bori, ali kada dostigne tačku na kojoj više ne može da toleriše “napad” počinju da se javljaju ozbiljniji zdravstveni problemi. Na primer, možete godinama da osećate sitne probleme, a zatim, pod uticajem nekog jačeg virusa odjednom da shvatite da se teško oporavljate. I vi, i doktor ste u nedoumici. Ili, drugi primer: rešite da promenite ishranu, da se zdravije hranite, osećate se odlično, a onda odjednom otkrijete da nabacujete kilograme (iako ne bi trebalo), da ste sve umorniji itd.
Moguće je da vi već i sami, instinktivno, izbegavate određene vrste hrane, možda ste kao dete odbijali određenu hranu, ali su vas roditelji terali da je jedete jer je “dobra za vaše zdravlje” (deca koja su izbirljiva kada je hrana u pitanju potencijalno bi mogla da budu netolerantna na hranu), možda znate da vam određene vrste hrane stvaraju stomačne probleme ili vam ne prijaju, ali zato što uživate u toj hrani ili je ona “dobra za zdravlje” nastavljate da je jedete.
Zašto doktori retko pominju hranu kao mogući uzrok problema?
Lekari savremene medicine tragaju za simptomima i leče ih. Retko tragaju za skrivenim uzrocima problema. Zato, ako se pojavite sa osipom, migrenom, bolom u zglobovima, najčešće ćete dobiti lek koji tretira ta stanja, odnosno lekar se neće baviti vašom ishranom.
Tačno je i to da ne postoji jednostavan test kojim bi se utvrdila netolerancija na hranu. Ako lekar sumnja da je hrana uzrok problema, on će prepisati eliminacionu dijetu i testove koji bi trebalo da ukažu na problem, mada je na ovaj način teško utvrditi netoleranciju na hranu. Na sreću, alergije na hranu se danas lako dijagnostikuju i leče, pa se može pretpostaviti da će tako uskoro biti i sa netolerancijom na hranu.
Najčešći simptomi
Simptomi netoleranacije na hranu mogu biti različiti i mogu da uzrokuju brojne probleme kao što su ekcem, rinitis, konstipacija, celijakija, depresija, letargija, artritis, glavobolja, migrena, astma, dijareja, muka, nadimanje, bolovi u stomaku. Ozbiljnost simptoma zavisi od toga koliko enzima organizam proizvodi i koliko “problematične” hrane se konzumira. Netolerancija na hranu se dovodi i u vezu sa hiperaktivnošću dece, autizmom, problemima u učenju…
Preuzeto: Zdravahrana.com
