Ovo je nedovoljno istražena oblast medicine i mišljenja stučnjaka se razlikuju. Ovde ćete naći opšteprihvaćene činjenice, ali i neka mišljenja i savete koji se donekle razlikuju od stavova zvanične medicine.
Ukratko rečeno, sindrom propustljivih creva znači sledeće: ako spojevi između ćelija crevne sluzokože nisu čvrsto zatvoreni, već ostavljaju prostor (povećana propustljivost creva) to može omogućiti da mikrobi, produkti mikroba i strani antigeni prodru u sluzokožu creva i u čitav organizam. Posledica toga može biti reakcija imunog sistema i lučenje medijatora koji izazivaju upale.
Zasad je poznato da je povećana propustljivost creva faktor koji doprinosi pojavi nekoliko bolesti, među kojima su i: Kronova bolest, celijakija, dijabetes tip 1, dijabetes tip 2, reumatoidni artritis, upalna bolest creva, sindrom nadražljivih creva, gojaznost, masna jetra, atopijske i alergijske bolesti i neke vrste raka. U većini slučajeva, povećana propustljivost creva nastaje pre nego što se pojavi neka od pomenutih bolesti, ali kod većine bolesti uzročno-posledični odnos između povećane propustljivosti creva i same bolesti nije jasan.
Jedan dobro proučen primer je celijakija. Kod celijakije, propustljivost creva izgleda nastaje kao sekundarna posledica abnormalne imune reakcije koju je izazvao gluten; creva počinju da propuštaju fragmente proteina gliadina kroz crevni epitel, što pokreće imunu reakciju na nivou crevne podsluzokože, koja vodi do raznih poremećaja organa varenja ili celog organizma. Kada se gluten izostavi iz ishrane, propustljivost creva se normalizuje pa autoimuni proces prestaje.
Postoje mišljenja da je povećana propustljivost creva mnogo rasprostranjenija nego što se pretpostavlja, i da ona može da stoji u osnovi raznih zdravstvenih tegoba. Ovo mišljenje zastupa i dr Džoš Aks, koji pretpostavlja da čak “više od tri četvrtine populacije ili trenutno pati od sindroma propustljivih creva, ili je patilo od njega u prošlosti, ili će ga dobiti u budućnosti. Zbog savremene ishrane koja se sastoji od prerađene hrane, zbog hemikalija u sredstvima za čišćenje kuće i kozmetici, zbog preteranog uzimanja lekova, sindrom propustljivih creva je postao kolektivna pojava”.
Evo šta bi, po dr Aksu, moglo da ukazuje da neko možda ima problem sa povećanom propustljivošću creva:
Osetljivost na hranu. Ljudi koji su preosetljivi na razne namirnice mogu da sumnjaju na propustljivost creva. Zbog navale toksina koji ulaze u krvotok, imuni sistem ljudi sa povećanom propustljivošću creva proizvodi previše raznih antitela, koja čine njihov oranizam osetljivijim na antigene u određenim namirnicama (posebno na gluten i mlečne proizvode).
Inflamatorna bolest creva. Mađarski istraživači su otkrili da je povećana propustljivost creva često lokalizovana u kolonu, kod ljudi koji pate od sindroma nadražljivih creva i ulceroznog kolitisa. Jedno drugo istraživanje ukazuje da su kod”klinički zdravih rođaka” osoba obolelih od Kronove bolesti propustljiva creva češća u većini slučajeva, čak do 10-20% nego kod opšte populacije, što ukazuje na potencijalnu genetsku komponentu. U tim slučajevima se pokazalo da je uzimanje suplemenata cinka prilično efikasno u zatvaranju spojeva između ćelija.
Autoimune bolesti. Ključ za razumevanje kako propustljiva creva mogu da izazovu neku autoimunu bolest je istraživanje proteina poznatog kao “zonulin”. Prema članku objavljenom u časopisu Physiologic Reviews, “zonulin je jedini dosad opisan fiziološki modulator intercelularnih spojeva koji je uključen u promet makromolekula, pa zato i u balans između tolerancija i imune reakcije. Kada se fino podešena putanja zonulina poremeti kod genetski predisponiranih osoba, mogu se pojaviti i crevni i vancrevni autoimuni, upalni i neoplastički poremećaji”. Ponekad konzumacija glutena pokrene ovaj opasni lanac. Istraživači Medicinskog akulteta Univerziteta Merilend utvrdili su da gluten “aktivira signale zonulina bez obzira na genetsku izraženost autoimuniteta, što vodi do povećane crevne propustljivosti za makromolekule”.
Problemi sa štitnom žlezdom. Jedna od autoimunih bolesti na koje sindrom propustljivih creva može direktno da utiče je Hašimotova bolest. Ona je poznata i kao “hronični tiroiditis” i može da dovede do hipotiroidizma, otežanog metabolizma, umora, depresije, gojaznosti i niza drugih problema.
Loša apsorpcija hranljivih materija. Razni nedostaci hranljivih materija proizilaze iz propustljivih creva, među njima i manjak vitamina B12, magnezijuma i manjak ključnih enzima za varenje hrane. Osobama koje pate od sindroma propustljivih creva preporučuju se suplementi multivitamina i probiotici, ne samo da pomognu u varenju hrane, već i da obezbede vitalne nutrijente koji su im potrebni.
Upalne bolesti kože. Teorija o vezi između kože i creva je postavljena pre 70 godina, i ona opisuje kako preterana propustljivost creva može da izazove niz kožnih problema, posebno akne i psorijazu. Za ove kožne probleme se prepisuju kreme i lekovi sa dosta štetnih nuzefekata, iako se one često mogu izlečiti normalizovanjem creva!
Potištenost i autizam. Prema jednom istraživanju koje je nedavno objavljeno u časopisu Neuro Endocrinology Letters, pokazano je da propustljiva creva izazivaju razne neurokognitivne poremećaje. Na primer, inflamatorna reakcija karakteristična za povećanu propustljivost creva pokreće proinflamatorne citokine i druge hemikalije koje indukuju depresiju.
Što se tiče autizma, nedavno objavljeno istraživanje u časopisu Nutritional Neuroscience opisuje “začarani krug između poremećaja imunog sistema i povećane disbioze (poremećaja crevne flore) koja vodi do propustljivosti creva i proizvodnje I apsorpcije neurohemijskih komponenti i/ili neurotoksičnih ksenobiotika”. U prevodu, prodor stranih materija u organizam usled propustljivosti creva može pogoršati simptome autizma.
Dr Aks, koji je klinički nutricionista i lekar prirodne medicine, navodi da čvrsto veruje da je hrana lek i da svaka terapija mora da započne od ishrane. U slučaju da postoje simptomi koji ukazuju na sindrom propustljivih creva, on posebno preporučuje dve namirnice.
Kokosovo ulje. Dr Aks preporučuje svakodnevnu konzumaciju kokosovog ulja. Ono ne samo da poboljšava varenje, već pomaže telu da apsorbuje kalcijum, magnezijum i vitamine rastvorljive u mastima. Kaprilna, kaprilična i laurinska masna kiselina koje sadrži kokosovo ulje pomažu da se unište štetne gljivice i bakterije, uključujući i kandidu, koje mogu da pogoršaju propustljivost creva. Kandida je posebno štetna, zato što smanjuje proizvodnju želudačne kiseline, što može dovesti do lošeg varenja I upala. Preporučuje se organsko, nerafinisano, hladno ceđeno kokosovo ulje.
Fermentisano povrće. Po dr Aksu, malo šta je toliko važno za zdravlje crevne flore kao probiotičke bakterije. Korisne bakterije stvaraju zdraviju sredinu u crevima; a pošto 80% imunog sistema počinje u crevima, korisne bakterije (probiotici) mogu da pomognu u ublažavanju drugih zdravstvenih problema povezanih sa propustljivim crevima. On preporučuje kiseli kupus i kimči, a ako je potrebno, i probiotike u vidu suplemenata. Kiseli kupus ne bi trebalo da bude pasterizovan (kao što se ponekad nalazi u prodaji), jer to uništava upravo one korisne bakterije koje bi trebalo da obezbedi.
Preuzeto: Zdravahrana.com
