Tibetanski metod vaspitanja za cilj ima da “stvori” nezavisnu decu koja imaju duboko usađeno poštovanje i empatiju. Oni su poznati po četiri dela odgoja, a sva su u vezi sa određenim uzrastom deteta.
Prvi deo je period između prve pa do pete godine života deteta. U tom periodu roditelji prema deci bi trebalo da se ophode “kao prema kralju ili kraljici”. Nije preporučljivo da se deci išta zabranjuje niti ih fizički kažnjavati. U ovom uzrastu deca su radoznala, aktivna i spremna da istražuju svet. A kako nemaju prethodna iskustva iz kojih mogu da nauče, nisu ni dovoljno zrela za donošenje logičkih zaključaka.
Prema tome, ako rade nešto pogrešno ili opasno, ne treba vikati, roditelji treba da izgledaju i zvuče preplašeno, kao i da skrenu pažnju na nešto drugo. Deca ovog uzrasta koriste emocije za razumevanje. S druge strane, ako se deca previše štite ili im se brani sve, postoji mogućnost da će dete naučiti samo da prati pravila, bez da razmišlja o postupcima.
Od 5 do 10 godine
Ovo je druga faza i ovo razdoblje je potpuno drugačije od prvog. Roditelji bi trebalo prema detetu da se ponašaju “kao prema robu”. Naravno, bez grubosti ili zla. U ovom periodu se razvijaju inteligencija i logičko razmišljanje, a formira se i osnova buduće ličnosti.
Roditelji bi trebalo da postave različite, ali realne ciljeve za dete. Takođe, trebalo bi da kontrolišu načine na koje dete pokušava da ostvari ciljeve. Takođe, kao i da ga nauče da svako činjenje ima i posledice, kao i da bude spremno na iste ukoliko ciljeve ne ostvari. Tako će se dete naučiti da je samo odgovorno za svoje postupke. Tibetanci veruju da, ako se nastavi prva faza i u ovom uzrastu, dete će ostati detinjasto i neće biti sposobno da preuzme odgovornost za svoje ponašanje.
Od 10. do 15. godine
U tinejdžerskim godinama važno je da se sa decom razgovara kao sa sebi jednakim. Dete mora da ima mogućnost da kaže šta misli i oseća. U ovom periodu života preporučuje se da se od deteta traži savet, ali ga i ohrabriti da bude nezavisno. Uz roditeljske savete, ali ne naređenja ili zabrane, dete će uspešno formirati sopstveno mišljenje. Zabrane u ovom periodu će pogoršati odnos roditelja i deteta, pa će možda sebi izložiti nekoj opasnoj situaciji. S druge strane, prevelika zaštita stvara nesigurnu osobu koja će biti zavisna od tuđeg mišljenja.
Starije od 15.
Do ovog perioda ličnost deteta je skroz formirana i baš tada počinju da se vide rezultati učinjenog u predhodnim godinama. Ako su roditelji ispratili sve savete za predhodne faze dete bi sada trebalo da je nezavisno, da poštuje svoje roditelje i sve oko sebe.
Posledice ukratko
♦ Ako dete do pete godine biva sputavano, ugušiće mu se urođena preduzimljivost, aktivnost, interesovanje za život i intelekt. Stvoriće se osoba koja će se bez pogovora i razmišljanja pokoravati, tačnije postaće laka žrtva nasilnika.
♦ Ugađanjem posle pete godine dete će ostati infantilno, pa samim tim i neposobno za rad.
♦ Zaštitom nakon 10. godine dete će bivati nesigurno i zavisno od samostalnijih drugova.
♦ Nedostatak poštovanja nakon njegove 15. Godine može da ima za posledicu odlazak deteta čim mu se ukaže prilika, jer nikada neće oprostiti što ga niste poštovali.
Preuzeto: http://edukacija.rs
