Prilikom formiranja radnih navika, naročito je važno usmeriti pažnju na detetov uzrast i njegove razvojne mogućnosti i sposobnosti pri čemu veliku ulogu u formiranju radnih navika imaju učenje po modelu odnosno način ponašanja roditelja. Ukoliko se u porodici ne neguju radne osobine deteta, ukoliko roditelj u radu ne oseća zadovoljstvo i izbegava rad, dete se navikava na besposličarenje i za njega rad predstavlja balast umesto zadovoljstva i životne potrebe.
Roditelji igraju važnu ulogu u školskom uspehu i ohrabrivanju i podržavanju nezavisnosti i stava prema učenju dece kako u školi tako i kod kuće.Radne navike u mlađem i starijem uzrastu
Razvojne potrebe dece u osnovnoj i srednjoj školi se razlikuju. U osnovnoj školi roditelji najbolje mogu pomoći deci razumevanjem i pomoći u razvoju radnih navika koje nastaju formiranjem detetovog pravilnog odnosa prema radu i njegovim postepenim uvođenjem u rad.
Uspeh i neuspeh sami po sebi ne utiču na detetovu motivaciju za učenjem, već reakcija roditelja, nastavnika i ostalih važnih odraslih osoba na detetov uspeh ili neuspeh mogu imati snažan efekat. Iz tog razloga je važno ohrabrivati dete u nastojanju da ovlada nekom aktivnošću koja vodi do savladavanje određene veštine.
Veoma je važno da uputstva za obavljanje aktivnosti budu jasna i jednostavna, pri čemu bi bilo dobro da roditelj to pokaže i vlastitim primerom.
Podržavajte dete i pohvalite ga rečima nakon dobro obavljene aktivnosti ili domaćeg zadatka.
Pridržavajte se rasporeda i dogovarajte sa detetom na koji način ostvariti željene rezultate i plan rasporeda, planirajte pauze u aktivnostima i umanjite ometajuće faktore tokom učenja, ugasite TV ili ograničite gledanje televizije tokom dana, pronađite stalno mesto za učenje koje ima najmanje ometajućih faktora, budite strpljivi i ponudite korisne savete. Imajte na umu da detetovo zaboravljanje da uradi neku aktivnost ili domaći zadatak nije namerno, kao što ni greške u domaćem zadatku nisu namerne.
Isto tako, obezbedite da imate detetovu punu pažnju koja se ogleda u kontaktu očima, prestanku ostalih aktivnosti kada dete daje razloge i objašnjenja zbog čega nije obavilo određenu aktivnost ili domaći zadatak.
Nagradite dete za dobro obavljenu aktivnost i to pozitivnom reakcijom: iskreno pohvalite ono što vam se dopada (na primer: “Sjajno ti ide”, “Danas si stvarno brz”…), osmehom, dodirom koji sledi neposredno nakon aktivnosti s tim što bi trebalo voditi računa da uloženi napor bude povezan sa adekvatnom nagradom. Naravno, nemojte davati obećanja koja zavise od okolnosti koji nisu pod vašom kontrolom jer dete neće razviti unutrašnju motivaciju i samostalnost.
Nemojte dopustiti da potrebe vašeg deteta postanu vaše potrebe, pri čemu je poželjno da poučite i ostale članove porodice šta su poteškoće u učenju i koje su moguće posledice; pronađite pozitivne načine kako uključiti braću i sestre, kako ne bi bili zanemareni zbog pružanja pažnje isključivo detetu s poteškoćama u učenju.
Preuzeto: Zdravahrana.com
