Šta ljude u Srbiji sprečava da rade? Pitali smo lekare zbog čega najčešće uzimamo bolovanje

Najčešća dijagnoza zbog koje uzimamo bolovanje je preteći pobačaj – čak 79.039 lica za dve godine.

Broj osiguranika, odnosno lica, sa prebivalištem u Beogradu koji su privremeno bili sprečeni za rad u 2017. i 2018. godini iznosi 30.945, odnosno 28.558, što je ukupno 59.503 bolovanja za dve godine. Ovo ujedno znači i da se osetio blagi pad u otvaranju bolovanja u prethodnoj godini.

Najčešća dijagnoza zbog koje se u Srbiji uzima bolovanje je preteći pobačaj – čak 79.039 lica za dve godine. Potom su tu i krvarenje u početnoj trudnoći (55.822 lica), bol u slabinskom delu kičme i sedalnom živcu (5.566 lica), zloćudni tumor dojke (3.984 lica) itd.

U nastavku detaljno pogledajte podatke: 

Zanimljivo je da je u Beogradu skoro tri puta više žena uzimalo bolovanje u 2018. godini od muškaraca, a zajedno su iskoristili 5.150.581 dan bolovanja, dok je prosečna dužina trajanja privremene sprečenosti za rad bila 53 dana.

U 2018. godini, bolovanje su najviše uzimala lica iz Beograda (28.558), a potom i iz Novog Sada(9.396), Niša (6.097), Sremske Mitrovice (4.689) i Kragujevca (4.376).

O tome koji su najčešći razlozi zbog kojih se otvara bolovanje, da li je bilo zluoptrebe i da li statistike pokazuju da često idemo na bolovanje, porazgovarali smo sa dr Nadom Vujić Jović, specijalistom opšte medicine.

Koliko često ljudi otvaraju bolovanje i koji su najčešći razlozi za to?

– U privatnim zdravstvenim ustanovama pacijenti ne mogu dugo biti na bolovanju kao što je to slučaj u državnim. Koliko dana je osobi dozvoljeno da bude na bolovanju, zavisi od same firme u kojoj je zaposlena. Pojedine firme dozvoljavaju do tri dana, neke do pet, a najviše do sedam dana i to su obično firme koje svojim zaposlenima plaćaju privatno zdravstveno osiguranje – kaže dr Vujić Jović.

Najčešći razlozi zbog kojih ljudi uzimaju bolovanje su akutna stanja – respiratorne infekcije, stomačne i virusne infekcije, povišena telesna temperatura, odnosno zdravstvena stanja koja mogu da se reše u okviru sedam dana koliko se najviše može otvoriti u privatnoj zdravstvenoj ustanovi.

– Sve što zahteva duže lečenje i terapiju, pacijenti moraju da idu u državni Dom zdravlja, kao kad je u pitanju upala pluća koja mora da se leči između deset i dvadeset dana, ili neka ozbiljnija hronična stanja. Lekar u državoj ustanovi može da im odredi bolovanje najviše do trideset dana – nastavlja dr Vujić Jović.

Prema zakonu, lekar opšte medicine u državnoj zdravstvenoj ustanovi može najviše 30 dana da drži pacijenta na bolovanju, a posle toga mora da ga šalje na komisiju.

Dovoljan uslov da bi osoba otvorila bolovanje je njeno subjektivno, ali i objektivno stanje. Dovoljna je anamneza i fizikalni pregled od strane lekara. Postoji bolovanje od strane ginekologa, pedijatra i lekara opšte medicine.

U Beogradu je prošle godine iskorišćeno preko 5 miliona dana bolovanja – da li je to veliki broj?

– To ne mogu da procenim, ali mogu da kažem da se broj dana bolovanja, prema mom mišljenju, dosta umanjio otkad je zakon promenjen jer se sad mnogo više novca odbija od plate. Kad ste na bolovanju, primate 65% ličnog dohotka. Moj lični zaključak je da se u socijalnim sredinama gde je niži dohodak češće otvara bolovanje. U pojedinim privatnim firmama su skromni sa brojem dana, pa ljudi rade i od kuće ako je potrebno – ističe dr Vujić Jović.

Što se tiče zloupotrebe bolovanja, dr Vujić Jović napominje da se o ovoj temi danas mnogo više vodi računa nego ranije jer se zakon poštuje i u državnim i u privatnim zdravstvenim ustanovama.

– Radim veoma dugo i mislim da kod mene lično nije bilo zloupotrebe. Iz iskustva mogu da procenim da li je nekome zaista dobro ili loše. Ako se to desi, onda se to dešava kad je u pitanju manji broj dana. Ne možete nekog držati trideset dana na bolovanju ako ga bole leđa. Morate da utvrdite zbog čega ga bole leđa i da to opravdate – da ga uputite kod fizijatra, da prima određenu terapiju. Međutim, kad radnici u državnoj firmi pokušaju da zloupotrebe bolovanje, a lekar na to posumnja, on ima pravo da pacijenta pošalje na lekarsku komisiju i samog sebe zaštiti da ne dođe u situaciju kako ne bi bio kriv zbog pacijentove zloupotrebe – zaključuje u razgovoru za “Telegraf” dr Nada Vujić Jović, specijalista opšte medicine iz Doma zdravlja Medi group.

Preuzeto: D.V./Telegraf.rs