U skladu sa novim nutricionističkim i naučnim saznanjima, prehrambene preporuke nekih zvaničnih institucija za ovu godinu vratile su se namirnicama koje su donedavno bile smatrane lošim. Na primer, hleb i domaći kolači. I još nekim, koje smo po inerciji skloni da izbegavamo…
Ministarstvo poljoprivrede SAD je u prehrambenim preporukama za 2015. ponovo je preporučilo neke namirnice koje su donedavno bile smatrane za loše. Korekcija je izvršena u skladu sa novijim saznanjima iz oblasti nutricionizma, medicine i nauke uopšte. Tako se više opštoj populaciji ne savetuje “izbegavanje” određenih namirnica, među kojima su i:
Hleb. Dijete sa malom količinom ugljenih hidrata su svakako imale svoje zlatne momente prethodnih godina, ali izostavljati ukusni integralni hleb iz ishrane baš i nije previše pametno. Nova preporuka glasi: zdravije je ako namirnice biljnog porekla preovlađuju u našoj ishrani – a to su voće, povrće i integralne žitarice. Ma koliko da se u poslednje vreme u modi da se ističe da su masti zdrave, problematično je zasnivati ishranu na puteru, siru, slanini i sličnom. Nabavite integralni hleb od 100% celog zrna pšenice, raži, ovsa (već prema ukusu) i možete biti sigurni sigurno da ćete na stolu uvek imati ukusnu, zdravu i situ namirnicu, koja čak, uz tanjir ukusne supe, može da posluži i kao osnovni obrok.
Jaja. Neverovatno je koliko je gluposti o jajima izrečeno ne samo među pristalicama tzv. “zdrave ishrane”, već i među nutricionistima i predstavnicima zvanične medicine. Međutim, činjenica je da brojna istraživanja podržavaju činjenicu da je umerena konzumacija jaja u stvari zdrava za srce. Posebno žumanca sadrže holin, veoma važan nutrijent koji je povezan sa boljim funkcionisanjem mozga, doprinosom zdravlju srca, boljim sportskim rezultatima. Plus, jaja sadrže peptide za koje je pokazano da doprinose sniženju povišenog krvnog pritiska, a nedavna istraživanja su pokazala i da konzumacija jaja pomaže sniženju rizika od dijabetesa.
Keksi i kolači. Da, ali domaći. Kad sami napravite ukusne domaće kolače ili kekse, znate šta ste u njih stavili i šta ste na kraju pojeli. Ali, kad sednete da doručkujete – šolja voćnog soka, voćni jogurt, ½ šolje zaslađenih ceralija ili muslija, kašičica-dva šećera u kafu – već ste pojeli više šećera nego što vam treba za ceo dan još i pre nego što ste pročitali novine. Dakle, doručkujte ukusan sendvič i neku voćku, a zasladite se kolačem koji sami napravite – poješćete manje šećera i to će biti zdravije.
Avokado. Namirnica koja se i inače smatra zdravom, a sada ponovo ulazi u modu. Ne samo da je bogata mononezasićenim mastima koje doprinose zdravlju srca, već je veoma bogat kalijumom, koji doprinosi uravnoteženju krvnog pritiska. Osim toga, avokado je bogat i biljnim vlaknima. Ipak, ne zaboravite da se avokado sastoji uglavnom od masti, pa ne preterujte ni sa njim – ¼ ploda u jednoj porciji bilo bi dovoljno.
Kafa. Iako se pristalice zdrave ishrane zgroze pri pomenu kafe, sviđalo im se to ili ne, poveliki broj skorašnjih istraživanja tvrdi da umerena konzumacija kafe donosi zdravstvene dobrobiti. Među njima su poboljšan rad mozga (kognitivna funkcija), bolji rad jetre, doprinos zdravlju srca, pa čak i prevencija određenih vrsta raka. Kafa spada u namirnice koje imaju najviše antioksidanasa, koji štite ćelije od oštećenja koja sa starenjem vode u degenerativne bolesti.
Naravno, budite umereni. Zadržite se na šoljici-dve dnevno. Nemojte da pijete kafu minimum 6 sati pre odlaska na spavanje. Isto tako, imajte u vidu da ukusni zašećereni kafeni napici (ajs kafa, karamel late, moka i sl) imaju preteranu količinu dodatnih kalorija iz dodatog šećera. Bolja opcija je crna kafa, u koju možete sami dodati malo smeđeg šećera i cimeta. Ako ste u mogućnost, nabavite organsku kafu, jer je ona neuporedivo kvalitetnija od konvencionalno proizvedene.
Preuzeto: Zdravahrana.com
