“Nosi kapu, prehladićeš se!”; “Ne idi napolje, mraz je!”; “Nemoj napolje mokre glave!” Najverovatnije ste ove savete čuli mnogo puta u životu od svojih roditelja kada ste bili mali, a možda neke od njih i sami govorite svojoj deci.
Istraživanje, sprovedeno među više od hiljadu američkih roditelja čija su deca imala između 5 i 12 godina, objavljeno na “Live Science”, pokazalo je da mnogi od njih (oko 70%) i dalje veruju da ove preporuke za sprečavanje prehlade koje se prenose sa generacije na generaciju deluju.
52% roditelja ne dozvoljava deci da izađu iz kuće mokre kose, a 48% ne pušta decu napolje zimi. Polovina ispitanih, radi sopstvenog mira, daje svojoj deci razne vitamine ili reklamirane suplemente tokom hladne sezone koji prema reklami “jačaju imunitet”. Mnogi od ovih proizvoda su često neefikasni kao sredstva za prevenciju prehlade, ili imaju veoma ograničenu efikasnost. Deca najčešće dobijaju vitamin C, multivitamine i/ili neku vrstu biljnog preparata.
Zapravo, za bolest nije kriva “hladnoća”, već virusne infekcije respiratornog trakta koje se aktiviraju tokom hladne sezone i prenose se sa osobe na osobu vazdušnim kapljicama. Odnosno, kroz kašalj i kijanje, kada se sićušne kapljice iscedka iz nosa i grla, koje vrve virusnim česticama, šire vazduhom i talože na sve površine u prostoriji u kojoj se nalazi zaražena osoba, kao i na njegove ruke i lice – i ulaze u respiratorni trakt drugih ljudi.
Rukovanjem sa pacijentom ili dodirivanjem, na primer, kvake na kojoj su se slegle kapljice, a zatim dodirivanjem sopstvenog lica, možete se zaraziti i virusnom infekcijom.
Mere za sprečavanje virusnih infekcija pre svega treba da budu usmerene na ličnu higijenu. A 99% anketiranih roditelja je, srećom, svesno toga, zbog čega podstiču svoju decu da tokom dana češće peru ruke toplom vodom i sapunom. Ovom jednostavnom metodom možete se osloboditi najčešćih virusa.
Efikasno je i često trljanje ruku antiseptičnim gelom, a ovu metodu koristi 70% roditelja. Njih 94 odsto uči decu i da ne diraju rukama usta i nos, da ne piju ili završavaju jelo sa tuđim priborom i da koriste isključivo svoj pribor za jelo.
Druga efikasna strategija ponašanja je pokušaj da se klonite suviše bliskog kontakta sa osobama koje su već bolesne, što može biti teško u školama i vrtićima, ali prema istraživanju 87% roditelja pokušava da je se pridržava.
Na primer, 64% njih je prijavilo da mole rođake koji su prehlađeni da ne grle i ne ljube decu, a 60% ne dozvoljava deci da posećuju bolesne prijatelje. 31% čak izbegava posetu igralištima tokom hladne sezone. I 84%, da bi se smanjio rizik od infekcije, češće pere podove i brišu površine u kući, a češće peru i dečije igračke. Sve ove jednostavne metode zaista funkcionišu, pa pokušajte d aih usadite kao navike vaših mališana.
