Plakanje je prvi oblik komunikacije koji beba ostvaruje sa mamom i tatom, način da saopšti da je gladna, mokra, ukakana, ili da joj trebaju zagrljaj, nežnost i milovanje. U početku bebe plaču duže i češće. Nekada je to nesnosno, naročito kada plač neprekidno traje duže od sata (ali i to je sasvim prirodno). Beba suzicama saopštava svoja stanja, potrebe i emocije, tako da one služe umesto reči kojima još nije ovladala. Pošto je beba potpuno zavisna od roditelja, njihov zadatak je da nauče da protumače njene suze i da ispune njene zahteve.
Prvi plač
To je uvek dobar znak. Odmah po rođenju beba ne plače zato što joj nešto treba, što se rodila gladna ili što joj se ne sviđa mesto na kom se obrela, već zato što je to vitalna reakcija kojom se u prvom kontaktu s vazduhom pokreće rad disajnog sistema i srca. Svaki plač nešto znači:
* Kada je beba ljuta, plač je oštar i prodoran
* Ako je nešto boli, plač liči na jecanje, a beba će se teško smiriti
* Ako je umorna, plakaće tužno i s prekidima
* Kada je uplašena, plač je isprekidan, a može zvučati i kao da vrištiOčekuje se da beba zaplače u prvih pola minuta ili minut po rođenju – time daje signal da je napravila svoj prvi i najznačajniji udisaj. Slavlje može da počne!
Beba je gladna
U prva tri meseca bebin plač u najvećem broju slučajeva poručuje da je gladna. Neki pedijatri (koji uglavnom pripadaju staroj školi) tvrde da bebu treba uobročiti, to jest hraniti na svaka tri sata. Međutim, retko koja beba će tek tri sata nakon podoja početi da plače. Druga grupa pedijatara tvrdi da bebu treba hraniti na zahtev, pa makar to u početku bilo i na svaki sat. Najčešće se savetuje da se bebi prvo ponudi da sisa, pa tek ako se ispostavi da je sita, treba proveriti da li je nešto drugo uzrok plača.
Noćni strahovi
Noćno hranjenje je kod većine beba proređeno, pa će se, pošto uspostave normalan ritam spavanja, buditi na otprilike svaka tri sata. Ukoliko se beba budi češće, zgodno je ponuditi joj cuclu – ako je sita, to će je sigurno umiriti. Ako je pak gladna, možete da budete sigurni da će nastaviti da plače. U nešto kasnijem uzrastu, kada se već izbaci noćni podoj, neke bebe ipak plaču mada nisu gladne. Tada je najčešći razlog to što je beba ružno sanjala. Noćni strahovi, koji se javljaju u prvoj godini, mogu da potraju, pa je važno smiriti bebu i pružiti joj osećaj zaštićenosti i sigurnosti.
Ljuta je
Ako ne izlazimo u susret osnovnim bebinim potrebama, ona će, baš kao i odrasli, biti ljuta (i to s punim pravom). Kada ljutito plače, bebin glas postaje oštar i prodoran. Ako je starija od sedam-osam meseci, osim što plače, u nekim situacijama će bukvalno i povikati, a njen izraz lica odavaće ljutnju. Imajte u vidu da je sasvim u redu da se beba ponekad naljuti i ispolji emocije. Na vama je da otkrijete šta joj tačno smeta i da zadovoljite njene potrebe – za hranom, presvlačenjem ili pažnjom.
Nikada ne puštajte bebu da plače:
Prema starom učenju koje je, nažalost, još uvek zastupljeno u praksi, bebu treba pustiti da plače „da se ne bi navikla na ruke“ ili da bi shvatila kako plačem ništa ne postiže. Međutim, pokazalo se da je izuzetno štetno pustiti bebu da dugo plače, jer to samo znači da joj nešto treba. Ako su sve njene fizičke potrebe podmirene, plače da bi dozvala mamu jer želi njenu pažnju i ljubav, a na to ne smemo da se oglušimo. Dakle, bez obzira na to koji je razlog bebinog plača, uzmite je u naručje, mazite je i pevušite joj – pružite joj osećaj sigurnosti koji od vas traži.
Uplašila se
Između četvrtog i šestog meseca odojče ulazi u mirniji period. Ređe plače, manje je razdražljivo i sve više uživa u posmatranju okoline. U tom periodu je već uspostavljen sistem hranjenja, pa kada beba zaplače, ne znači da je gladna. U ovom uzrastu pre se radi o tome da ju je nešto naljutilo ili uplašilo. Uglavnom ćete i sami primetiti ako je nešto plaši, ali u slučaju da ne primetite – taj plač zvuči kao da vrišti. Jasno je da će se beba sasvim smiriti tek u roditeljskom zagrljaju.
Razdvajanje od roditelja
Počev od šestog meseca, bebin plač ima sve više značenja. Beba tada ima širi spektar emocija koje jasnije izražava i najčešće plače sa određenom namerom. Jedan od čestih razloga tada je razdvajanje od roditelja. U tom periodu beba na neki način postaje svesna svoje zavisnosti od njih (pre svega od mame). Kada se roditelji udaljavaju, hvata je strah od toga šta će biti s njom dok oni nisu tu. Ponekad se taj strah javlja čak i kada mama nakratko nestane iz bebinog vidokruga. Ukoliko mama počne da radi i ostavlja bebu s bebisiterkom ili u jaslicama, njeno negodovanje će biti još izraženije, pa će više plakati. Ako mama mora da se razdvoji od bebe u tom najosetljivijem periodu njenog razvoja, onda je važno da prelaz bude što lagodniji za bebu. Naime, bebisiterku treba polako da uvedete u bebin život ne bi li je prihvatila i pored nje se osetila sigurno. Kada dođe vreme za svakodnevno razdvajanje, prvih dana jedan roditelj i bebisiterka treba da provedu bar jedan sat zajedno s bebom. Tako će se smanjiti njen strah od razdvajanja, a samim tim prestaće i da plače.
Proverite o čemu se radi
● Ponudite joj da sisa
● Dajte joj vodu, možda je samo žedna (ovo naročito važi za bebe koje se hrane formulom, kao i leti)
● Proverite da li se upiškila ili ukakila
● Podignite je da podrigne
● Ako često i prodorno plače, možda su posredi grčevi, pa joj nežno masirajte stomačić, a pomaže i mlak oblog
● Otpušite joj nosić ako primetite da je zapušen
● Proverite da li je nešto žulja ili steže, možda joj smeta etiketa na odeći
● Ako nije ništa od toga, verovatno samo želi da oseti sigurnost roditeljskog naručja. Posvetite joj svu pažnju, ritmično je ljuljuškajte i mazite. Šta god da je razlog bebinog plača, ljubav samo može da pomogne!
● Ako ni u vašim rukama ne prestaje da plače, odnesite je lekaru, koji će proveriti da li je zdrava.
Preuzeto: Yumama.com
