Otkako je počela pandemija korona virusa, svi smo počeli da sve češće čistimo po kući i koristimo sve jača sredstva za pranje. Da li je sve to dovoljno, pitali smo doktorku koja često odlazi i u kućne obilaske pacijenata. Da li primećuje da su nam domovi sve čistiji?
“U principu, rekla bih da je kod većine sve intenzivniija kućna higijena”, kaže srpska doktorka koja, iz razumljivih razloga diskrecije prema pacijentima, ne želi da je predstavimo imenom i prezimenom.
“Primećujem da su žene posebno brižne kad je u pitanju obuća, mada i ranije nije bilo mnogo onih koji uđu obuveni u kuću u kojoj živi pacijent”, kaže iskusna lekarka.
“Takođe, mnogo se pažnje poklanja kvakama, vratima, posuđu, kuhinji… Međutim, ono što sam primetila – htela-ne htela, to je da su mnogima gornje površine plakara po sobama često zakrčene raznim stvarima i, moram priznati, dosta prašnjave. Svesna sam da ljudi kubure s prostorom i da nemaju kud sa koferima, kutijama i sličnim predmetima.
Ipak, ono što možda ne znaju i što im treba što češće skretati pažnju, to je da prašina koja se skuplja na horizontalnim površinama ne ostaje samo gore “negde visoko”. Ona se pomera pri najmanjem otvaranju prozora ili vrata, pada po stvarima i podu, udišemo je, a sa njom udišemo i sve one viruse, bakterije i alergene koji se za nju lepe. Naravno, i sama prašina je alergen.”
Zato je posebno važno da se obrati pažnja na sve visoke ćoškove, otvorene police sa knjigama, stalaže uz plafon i da se sa njih vlažnom krpom obriše prašina, a zatim sve ono što padne usisa sa tepiha i podova. Naročito to treba činiti u doba velike zaraze, kao i u redovnim situacijama, ukoliko u kući živi neko ko je oboleo od astme ili alergije.
