Pokrajinski poslanici razmatraće na sledećoj sednici Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine kao jednu od tačaka dnevnog reda Predlog pokrajinske skupštinske odluke o donošenju Plana razvoja AP Vojvodine za period 2023–2030. godine.
Imajući u vidu značaj ovog dokumenta, ali i činjenicu da on sadrži preko 200 strana i pregršt korisnih i zanimljivih informacija, probaćemo da vas upoznamo sa najvažnijim segmentima ovog bitnog akta kroz više kratkih pregled njegovih najvažnijih delova.
Pre svega, Plan razvoja predstavlja najvažniji planski dokument Autonomne pokrajine Vojvodine, najšireg obuhvata i najvišeg značaja za APV, koji se donosi na period od najmanje sedam godina.
U ovom dokumentu definisani su ciljevi, mehanizmi za ostvarivanje tih ciljeva, kao i odgovornost svih kojima će primena tih mehanizama biti poverena, a koji se žele postići do 2030. godine.
Nosilac izrade ovog strateškog dokumenta bio je Pokrajinski sekretarijat za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu, a proces izrade je koordinirala Razvojna agencija Vojvodine.
U izradi je učestvovalo više od 20 institucija sa preko 100 stručnih predstavnika, a javnim prezentacijama je prisustvovalo više od 300 zainteresovanih građana.
U skladu sa tim ovaj planski dokument rezulatat je transpararentnog postupka u kojem su bili uključeni svi relevantni društveni činioci, institucije i građani sa teritorije Autonomne pokrajine Vojvodine.
Kao krajnja instanca, ovaj dokument biće razmotren od strane skupštinskih odbora i pokrajinskih poslanika, koji će o njemu raspravljati i glasati.
Kako se vidi Autonomna pokrajina Vojvodina do 2030. godine?
Društveno- ekonomski razvoj Autonomne pokrajine Vojvodine predviđa se kroz četiri razvojna pravca:
Vojvodina kao mesto neprekidnog rasta životnog standarda,
Energetski održiva, digitalna i prostorno povezana Vojvodina,
Zelena Vojvodina, otporna na klimatske promene i
Interkulturalna Vojvodina po meri građana.
U okviru svakog razvojnog pravca definisani su ciljevi koji će doprineti ostvarenju vizije Plana razvoja AP Vojvodine 2023–2030. godine.
Svi ciljevi su dodatno razrađeni putem mera kojima se definišu željeni pravci usmeravanja resursa kako bi se ostvarile željene promene iskazane posredstvom ciljeva. Ukupno je identifikovano 12 prioritetnih ciljeva, koji će biti ostvareni realizacijom 47 mera.
Predviđeno je da će se primena Plana razvoja u narednom periodu sprovoditi kroz donošenje dokumenata javnih politika pokrajinskih organa, planove razvoja jedinica lokalnih samouprava na teritoriji Vojvodine, kao i kroz donošenje srednjoročnih planova pokrajinskih organa i jedinica lokalne samouprave na teritoriji APV.
RAZVOJNI PRAVAC I: VOJVODINA KAO MESTO NEPREKIDNOG RASTA ŽIVOTNOG STANDARDA
Kako je istaknuto u analizi ovog planskog dokumenta, u toku poslednje decenije (2012–2021), BDP AP Vojvodine realno je porastao za 18%, te je dostigao 13,7 milijardi evra u 2021, isključivo zahvaljujući dinamičnom privrednom rastu u periodu od 2016. do 2019. godine i u 2021. godini.
Sanacija posledica globalne finansijske recesije 2009. u Republici Srbiji trajala je pet godina. Nakon šestogodišnjeg prosečnog rasta, u periodu od 2010. do 2015, od svega 0,6% godišnje, AP Vojvodina je tek 2016. ušla u zonu dinamičnog rasta.
Ciljevi i pretpostavke dinamičkog privrednog rasta Vojvodine do 2030. godine zasnivaju se na nastavku proinvesticionog i izvoznog modela privrednog rasta do 2021.
Efekti scenarija privrednog rasta AP Vojvodine do 2030. godine jesu:
BDP bi u 2030. godini dostigao 28 milijardi evra;
rast životnog standarda u 2030. godini bi se udvostručio, BDP/st, od procenjenog u 2022. godini, koji je iznosio 8.300 evra, porastao bi na 16.300 evra po stanovniku u 2030. godini;
rast BDP-a ubrzava se kroz vreme, što je uslovljeno dinamikom investicija, a prosečna projektovana stopa rasta investicija iznosi 5,8 %;
ukupan rast BDP-a u 2030. godini, u odnosu na baznu 2022. godinu, uvećao bi se za 39%, dok bi ukupan rast investicija iznosio 58%;
uravnotežen robni bilans do 2030. godine, robni uvoz pokriven je robnim izvozom; prosečna stopa rasta izvoza od 8%, uz prosečnu stopu rasta uvoza od 7,3%, nivelisala bi robni deficit.
Radi realizacije ovog razvojnog pravca, predviđeni su sledeći prioretni ciljevi:
Stvaranje podsticajnog ambijenta za razvoj MMSPP (mikropreduzeća, malih i srednjih preduzeća i preduzetnika) sektora i inovacija,
Povećana konkurentnost poljoprivrede
Održivi turizam u interkulturalnoj Vojvodini
Razvijena sopstvena IKT rešenja koja podrazumevaju razvoj edukativnog kapaciteta institucija sistema i intenziviranje korišćenja digitalnih rešenja u svakodnevnom životu društva
Razvoj i obezbeđivanje visokog kvaliteta usluga u digitalnom okruženju kao i profesionalne javne uprave
RAZVOJNI PRAVAC II: ENERGETSKI ODRŽIVA, DIGITALNA I PROSTORNO POVEZANA VOJVODINA
Razvoj održive energetike, kao prioritetni cilj, temelji se na Strategiji razvoja energetike Republike Srbije do 2025. sa projekcijama do 2030. godine i podrazumeva niz aktivnosti.
To su pre svega stvaranje institucionalnih, finansijskih i tehničkih uslova za racionalnu upotrebu energije i povećavanje udela obnovljivih izvora energije (OIE); unapređivanje zakonskih i logističkih uslova za dinamičnije investiranje u energetski sektor; unapređivanje sistema zaštite životne sredine u svim oblastima energetskih delatnosti.
Prema navodima u Planu, AP Vojvodina je spremna za primenu programa, inicijativa i projekata energetske efikasnosti, korišćenja potencijala obnovljivih izvora energije i primenu novih energetskih tehnologija.
Pored toga, kako se navodi, izuzetno povoljna geostrateška pozicija pruža AP Vojvodini povoljne komparativne uslove za razvoj i efikasno funkcionisanje svih vidova saobraćaja koji su preduslov za brži privredni rast, jačanje konkurentnosti i ravnomerniji unutarregionalni razvoj.
Kada je reč o digitalizaiciji na teritoriji APV, podaci iz Plana su više nego odličnim budući da pokazuju da je širokopojasna internet konekcija u 2021. obuhvatila 78% domaćinstava APV, korišćenje interneta u preduzećima je 100%, vebsajt ima 96% preduzeća u prerađivačkoj industriji.
Jedan od segmenata koji pokazuju nivo razvoja elektronskih komunikacija u APV jeste i široka primena inteligentnih transportnih sistema ‒ ITS i obezbeđenju infrastrukture duž drumskih i železničkih koridora, kako bi se ispunili tehnološki zahtevi po međunarodnim standardima.
Radi realizacije razvojnog pravca stvaranja energetski održive, digitalne i prostorno povezane APV, predviđeni su sledeći ciljevi:
Povećanje upotrebe obnovljivih izvora energije,
Unapređivanje energetske efikasnosti i prakse racionalne upotrebe energije,
Razvoj podsticaja u tranziciji ka održivom razvoju energetike,
Upotreba informacionih tehnologija kao podrška razvoju energetskog sektora
Obezbeđivanje ravnomernog regionalnog razvoja unapređenjem saobraćajne infrastrukture,
Razvijanje sistema pametnog upravljanja saobraćajem,
Razvijanje integrisanog transporta i logističkih centara,
Razvijanje ekološkog, pametnog i održivog saobraćajnog sistema
Unapređivanje nivoa bezbednosti saobraćaja.
