U okviru nove runde dijaloga Beograda i Prištine u Briselu, usvojena je Deklaracija o nestalim licima, što je potvrdio i visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku EU Žozep Borelj.
U saopštenju Spoljne službe EU, naglasio da su Vučić i Kurti, pod posredovanjem EU, potvrdili značaj rešavanja sudbine preostalih nestalih lica, kako bi se okončala patnja njihovih najmilijih i podstakli trajno pomirenje i mir.
– Obe strane su prepoznale pitanje nestalih osoba kao humanitarno i istakle hitnu potrebu za dodatnim zajedničkim naporima na ublažavanju situacije pogođenih porodica i šire zajednice. Oni su odali priznanje za važan posao koji je obavila Radna grupa za nestala lica, kojom predsedava Međunarodni komitet Crvenog krsta (MKCK). Kao znak njihove zajedničke rešenosti da obezbede punu implementaciju svojih obaveza u oblasti nestalih lica, oni su usvojili Deklaraciju o nestalim licima – podvukao je on.
Šta piše u tekstu usvojene Deklaracije?
Ističući važnost rešavanja sudbine preostalih nestalih osoba kako bi se okončala patnja njihovih najmilijih i kako bi se podstaklo trajno pomirenje i mir, imajući u vidu da ova Deklaracija sledi shvatanje Međunarodnog komiteta Crvenog krsta (MKCK) o nestalim licima, koje uključuje lica koja su nasilno nestala, podsećajući da će sve kategorije nestalih lica biti tretirane sa jednakim prioritetom, uvažavajući važan posao koji je obavila Radna grupa za nestala lica, kojom predsedava MKCK, podsticanje saradnje sa drugim relevantnim akterima u oblasti nestalih lica, posebno Međunarodnom komisijom za nestala lica (ICMP), prepoznajući pitanje nestalih osoba kao humanitarno, Konstatujući hitnu potrebu za dodatnim naporima da se ublaži ljudska patnja porodica, zajednički se obavezujemo:
– Da bi se osigurala puna implementacija odgovarajućih obaveza u oblasti nestalih lica, da blisko sarađuju na identifikaciji mesta sahranjivanja i praćenju iskopavanja,
U tekstu Deklaracije odbačen termin “prisilno nestali”
Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković je 5. aprila rekao da je u tekstu Deklaracije o nestalim licima koji je dan ranije usaglašen u Briselu, zahvaljujući naporima Beograda odbačen termin “prisilno nestali” (enforced disappearances) koji je pravna kategorija definisana međunarodnom konvencijom i koji bi podrazumevao direktnu pravnu odgovornost države Srbije za sve slučajeve nestanaka tokom sukoba na Kosovu i Metohiji.
– Da obezbedi potpun pristup pouzdanim i tačnim informacijama koje pomažu da se lociraju i identifikuju preostale nestale osobe u vremenskom periodu od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000.
Ovo uključuje sve materijale, beleške, naređenja, dokumenta, video zapise, audio snimke i sve druge dokumente uključujući i one sa statusom poverljivosti, u posedu institucija obe strane, relevantne za ovaj kontekst, da stavi na raspolaganje svu domaću i međunarodnu dokumentaciju od značaja za utvrđivanje sudbine preostalih nestalih lica,
– Da koristi satelitske podatke, LIDAR i drugu naprednu tehnologiju u otkrivanju masovnih grobnica, omogućiti i podstaći aktivno angažovanje porodica nestalih lica u procesu identifikovanja njihovih sudbina,
– Da adekvatno osigura prava i odgovori na potrebe porodica nestalih lica,
– Da osnuju i rade zajedno kroz Zajedničku komisiju kojom predsedava Evropska unija i koju posmatra MKCK sa ciljem da podrži napore za rešavanje sudbine preostalih nestalih osoba,
– Da prati i podrži rad i napredak koji je ostvarila Radna grupa za nestala lica preko Zajedničke komisije.
U tom kontekstu, strane će razmotriti i ažurirati Projektni zadatak i Opšti okvir Radne grupe. Operativni detalji biće dogovoreni na sledećem sastanku Dijaloga o normalizaciji odnosa uz posredovanje EU, piše u Deklaraciji o nestalima.
