Prvi test inteligencije nastao je 1904. godine i u to vreme ona se povezivala isključivo sa školskim uspehom. Međutim, profesor sa Harvarda, Hauard Gardner napravio je veliki preokret.
Teorija inteligencije
Gardner je istupio sa objašnjenjem da testovi inteligencije ne uzimaju u obzir širok dijapazon sposobnosti koje ljudi poseduju, kao ni uticaj kulture. Tako je nastala teorija višestruke inteligencije, prema kojoj postoji osam vrsta inteligencije, a pre nekoliko godina dodata je i deveta.
Naime, prema profesoru, inteligencija je sposobnost rešavanja problema koji se cene u jednom ili više kulturnih okruženja. Zapravo, niko pre njega nije primetio da kulturne vrednosti utiču na to da li će čovek uopšte biti u prilici da izvršava zadatke koji će mu pomoći da razvije neke veštine, a time i određene vrste inteligencije.
Sve vrste inteligencije, o kojima je Gardener govorio, međusobno su povezane i potrebne za produktivno delovanje u društvu. Iako ih čovek poseduje, potrebno je da radi na njihovom daljem razvoju kako bi shvatio u čemu je najbolji. Od velike je važnosti uočiti u čemu smo dobri, a u čemu nismo.
Danas, učitelji i predavači pokušavaju pomoću školskih zadataka da podstaknu razvoj svih vrsta inteligencije i da prilagode sadržaj različitim učenicima. Međutim, to nije slučaj sa svim predmetima.
Takođe, uloga roditelja i vaspitanja je ključna.
Vrste inteligencije
Verbalno-lingvistička inteligencija
Verbalno-lingvistička inteligencija se odnosi na sposobnost korišćenja reči, sintagmi i rečenica, bilo u pisanom ili govornom obliku. Ona deca kod kojih je ova inteligencija istaknuta, vole da razmišljaju u rečima. Tokom igre sa drugom decom, kod njih dominira objašnjavanje i opisivanje onoga što rade. Takođe, oni obožavaju literaturu i pravi su knjigoljupci.
Potebno im je da što više čitaju, pišu, igraju igre koje uključuju reči, slova, da uče strane jezike ili da pohađaju radionice kreativnog pisanja.
Logičko-matematička inteligencija
Za ovu inteligenciju vezuje se korišćenje brojeva, odnosno dobro uočavanje uzročno-posledične veze, logičko zaključivanje i sposobnost otkrivanja obrazaca.
Mališani kod kojih je ova ineligencija izraženda vole zagonetke, mozgalice i rebuse. Oni su skloni osmišljavanju sopstvenih šifri i zanima ih kako je nastao svemir, zašto je nebo plavo, a trava zelena.
Njihovu želju za znanjem ćete zadovoljiti odlascima u muzeje i opservatorije ili čak kupovinom igračaka poput paketa za izradu vulkana, hemijskih ogleda prilagođenih njihovom uzrastu i slično.
Prostorna inteligencija
Kod deteta je razvijena prostorna inteligencija ukoliko je naglašen osećaj za boje, grafiku, dizajn, prezentaciju, crteže i ukoliko se snalazi u svakom prostoru.
Takvom detetu je potreban pribor za crtanje, slikanje, za izradu maketa, figura, slagalice i posete muzejima.
Telesno-kinestetička inteligencija
Pleše li dete od malih nogu, sanja li o tome da postane balerina ili break-dancer? Da li sport i bavljenje istim preferira više od bilo čega? Ukoliko su odgovori potvrdni, kod deteta je naglašena telesno-kinestetička inteligencija.
Dete se služi svojim mentalnim sposobnostima za koordinaciju pokreta, a dodatno možete da je podstaknete igranjem dramskih uloga, upisivanjem časova plesa ili sporta prema kojem dete pokazuje najveći afinitet ili talenat.
Muzička inteligencija
Muzičku inteligenciju ćete vrlo lako prepoznati kod dece koja su nadarena za pevanje ili sviranje, koja lupaju nogama ili rukama stvarajući određene ritmove ili pak stalno nešto pevuše ili mrmljaju.
Stimulišite ih upisom u muzičku školu ili ih vodite na koncerte koji su primereni detetovom uzrastu.
Naturalistička inteligencija
Ukoliko dete voli da boravi u prirodi i da se igra u prirodi, ukoliko uživa u društvu kućnog ljubimca i drugih životinja, kod njega je razvijena naturalistička inteligencija.
Možete je podstaknuti odlaskom na kampovanje, u duge šetnje, u posetu zoološkom vrtu ili azilu za životinje, radom u vrtu, pa i planinarenjem.
Interpersonalnu i intrapersonalnu inteligenciju
Pored navedenih vrsta inteligencije koje pokazuju sklonost ka određenim praktičnim veštinama i sposobnostima, podjednako su važne i veštine koje razvijamo u dodiru s drugim ljudima i sa samim sobom. Zato je važno kod deteta razvijati interpersonalnu i intrapersonalnu inteligenciju.
Interpersonalna se razvija organizacijom društvenih igara sa drugom decom, a kod razvijanja intrapersonalne je važno da detetu omogućite da bude samo sa sobom.
Egzistencilistička / duhovna inteligencija
U poslednjih nekoliko godina govori se o egzistencilističkoj/duhovnoj inteligenciji. Naime, ona se odnosi na meditaciju, razmišljanje o smislu života i na istraživanje vere.
Kod dece će ova vrsta inteligencije biti primetna tek kasnije, odnosno u tinejdžerskom uzrastu. Kada je primetite, poželjno je uputiti dete na literaturu o filozofiji, ljubavi i o svemu što ih zanima. Tada sa detetom možete podeliti svoje mišljenje i stavove.
Preuzeto: edukacija.rs
