Svi, naročito oni koji dolaze iz manjih mesta, znaju koliko ljudi mogu biti – najblaže rečeno – radoznali. Koliko vole da se mešaju u tuđ život, osuđuju i komentarišu.
Naravno, kao tinejdžeri, svi smo pomalo radoznali i osluškujemo svuda i sve, jer su tračevi bili suština svega. Kao odrasli, možda smatramo da naše uplitanje u tuđe živote potiče iz namere da rešimo neki problem. Volimo da dobijamo informacije i nudimo svoje mišljenje.
Sa druge strane, time pritiskamo ljude oko sebe što je problematično iz više razloga:
Ne želi svako da čuje vaše mišljenje.
Niste licencirani terapeut.
Niste uvek pozvani da rešavate probleme drugih.
Zašto ne bismo jednostavno svi okrenuli novi list i gledali svoja posla? Ako se pruži prilika da se umešamo u nešto – da to ne uradimo već da kažemo sebi: “Ali to nije moja stvar!”. Evo kako nam to može poboljšati život:
Osetićete se lakše. Ne biste verovali koliko ćete manje tenzije osećati kada shvatite koliko briga zapravo nije vaše. Opterećivanje stvarima koje ne možete da promenite – naročito ako se tu radi o nekoj drugoj osobi – može doneti mnogo negativnosti.
Vaša to-do lista će postati kraća. Kada se petljate u sve i svašta tada prihvatate na sebe više odgovornosti, a samim tim i više stresa. Na primer, ako dođe do problema na poslu, ne skačite odmah, već razgraničite sa sobom da li je to do vas i koliko vas se novonastali problem tiče. Poverujte drugima da mogu uraditi svoj posao kako treba. Ponudite svoje mišljenje onda kada smatrate da je to najpogodnije ili, na kraju krajeva, kada vas pitaju.
Shvatićete koliko ste potcenjivali druge. Dugujete ljudima u svom životu, bilo da su porodica, prijatelji, kolege ili partneri, da prave sopstvene greške i da sami za njih pronađu rešenje. Kada vi gledate svoja posla dopuštate im da sami reše svoje probleme.
Konaćno ćete biti oči u oči sa svojimproblemima. Kada se ne opterećujete tuđim životima, pogodite šta vam ostaje? Ostaje vam sve ono što je vaše! Ostaje vam više vremena da razmišljate o sopstvenim životnim izborima, profesionalnom razvoju i budućim ciljevima. Da, to je nova vrsta nemira, ali bar je vezan za stvari koje možete kontrolisati.
Biće vam lakše da sprečite druge da ogovaraju.Trač se tračem hrani. Kada se petljamo svuda, takve ljude ćemo i privući u svoj život. Međutim, jednom kada odaberete da se bavite samo sobom, mnogo je zabavnije da (uljudno) podsetite druge da učine to isto.
Bićete srećniji! Gledajte svoja posla i život će vam biti lepši. Kada se umrsite u tuđe priče, samo umanjujete svoju radost. Kada ste sami na svom putu to ne znači da ste grubi ili nesaosećajni, već da ste dovoljno emotivno zreli da napravite granice.
Kada gledamo svoja posla i shvatamo da nas se ne tiče baš sve, nastupa neka vrsta slobode, a stres se povlači. Vredi pokušati, zar ne?
Izvor: My cup of tea
