Napadi panike umeju da budu jako neprijatni zbog fiziološke reakcije organizma koja ih karakteriše. U našim ranijim tekstovima smo puno pisali o tome kako negativna interpretacija tih reakcija dovodi do toga da se simptomi panike pojačavaju. U ovom tekstu ćete saznati šta se zapravo dešava sa vašim organizmom tokom napada panike odnosno upoznaćete se sa fiziologijom napada panike.
Panični napad predstavlja ekstremnu verziju alarmne reakcije koja je prirodna reakcija organizma u pretećim situacijama. Još pre mnogo godina Volter Kenon je opisao ovu reakciju kao „bori se ili beži“—ona predstavlja potporni mehanizam koji omogućava svim višim organizmima iz životnjiskog sveta da mobilišu veliki deo svoje energija, za kratko vreme, kako bi se suočili sa predatorima ili drugim pretnjama koje dolaze iz spoljašnje sredine a koje ugrpžavaju njihov opstanak. Ova alarmna reakcija nam koristi u situacijama kada postoji realna opasnost po naš život. Na žalost, većina nas doživlja „bori se ili beži“ reakciju kao odgovor na situacije koje vidimo kao psihološki opasne, preteće ili preplavljujuće. Na primer, svađa sa partnerom ili rano ustajanje za posao posle loše prespavane noći može kod nas prouzrokovati stresnu reakciju jer posmatramo te situacije kao preteće ili preplavljujuće, iako one nemjau direktan uticaj na naše preživljavanje odnosno opstanak u životnoj sredini.
Napad panike i simpatički nervni sistem
U slučaju paničnog napada, dešava se da ne postoji bilo kakva očigledna pretnja- alarmna reakcija se može javiti „ko grom iz vedra neba“. Dakle, na neki način prirodna „bori se ili beži“ reakcija se otela kontroli. Šta se zapravo dešava? Naš nervni sistem omogućava funkcionisanje dve odvojene skupine aktivnosti : voljnih i nevoljnih. Voljne aktivnosti uključuju npr. pokretanje naših mišića i rade pod uticajem naših direktnih komandi. Nevoljne aktivnosti, sa druge strane, uključuju npr. rad srca, disanje i varanje. Deo nervnog sistema koji reguliše nevoljne aktivnosti deli se u dva podsistema: simpatički i parasimpatički nervni sistem. Simpatički nervni sistem je odgovoran za mobilisanje brojnih reakcija našeg organizma kad god doživljavamo emocije ili smo uzbuđeni. Parasimpatički nervni sistem održava normalno, optimalno funkcionisanje naših unutrašnjih organa kada smo smireni ili se odmaramo. U trenucima paničnog napada, simpatički nervni sistem aktivira nekoliko različitih telesnih reakcija, koje su veoma brze i intenzivne. Prvo, dolazi do aktivacije adrenalnih žlezdi koje oslobađaju veliku količinu adrenalina. Zbog ovoga se možete osećati kao da ste u šoku, a obično su tu i osećanje preplašenosti i užasa. Drugo, povećan adrenalan može pruzrokovati ubrzan rad srca, ubrzano i plitko disanje, povećano znojenje, drhtavicu i osećaj hladnoće u rukama i nogama. Vaš simpatički nervni sistem takođe proizvodi mišićne kontrakcije koje dovode do toga da osetite jake kontrakcije u vašim grudima ili vratu što dalje može stvoriti strah da ćete prestati da dišete.
Organizam reguliše prestanak napada panike
Sve ove reakcije se odigravaju u manjem stepenu kada uobičajano doživljavamo emocije ili smo uzbuđeni. Problem sa paničnim napadom jeste da ove reakcije dostižu svoj vrhunac pa se osećate preplavljeno, prestrašeno, i imate jaku potrebu da pobegnete iz situacije u kojoj ste. Važno je da shvatite da adrenalin, koji otpusti vaš organizam tokom paničnog napada, biva reapsorbovan od strane jetre i bubrega za svega nekoliko minuta. Ukoliko biste mogli da se „prepustite“ rekaciji vašeg organizma tokom napada panike i jednostavno sačekate da „oluja prođe“ a da pritom ne govorite sebi kako su strašne te reakcije one bi se povukle u veoma kratkom roku. Vaša negativna interpretacija simptoma paničnog napada, koji bi se inače regulisali, odnosno koji bi prestali sami od sebe, utiče na to da se oni pojačaju. Adekvatno disanje i upotreba umirujućih rečenica koje govorite sebi, će vam pomoći da naučite da prevaziđete svoje panične napade umesto da ih se plašite.
Izvor: Vaš psiholog
