Ruski predsednik Vladimir Putin smenio je svog dugogodišnjeg saveznika Sergeja Šojgua sa mesta ministra odbrane Ruske Federacije. Šojgu je bio na toj poziciji od 2012. godine, a sada će biti imenovan za sekretara Saveta bezbednosti Rusije. Zameniće ga zamenik premijera Andrej Belousov, inače specijalizovan za ekonomiju, dok on u Savetu bezbednosti menja Nikolaja Petruševa.
Belousov je ekonomista sa malo vojnog iskustva, mada u svoje vreme ni Šojgu nije imao previše iskustva u vojnim stvarima.
Inženjer po zanimanju, Šojgu je postao poznat kao ministar za vanredne situacije devedesetih godina. Pojedine analize upućuju na to da Putin želi da rusku ekonomiju konkretnije udruži sa ratnim potrebama. Nešto slično je u prvom komentaru sinoć rekao portparol Kremlja Dmitrij Peskov, dodajući da Rusija nalikuje Sovjetskom Savezu sredinom osamdesetih kada je veliki procenat BDP-a išao na potrebe odbrane.
“Veoma je važno inkorporirati ekonomiju bezbednosti u ekonomiju zemlje, tako da se poklapa sa dinamikom sadašnjeg trenutka. Drugo i veoma važno, onaj ko je danas otvoreniji za inovacije i njihovu brzu primenu dobija na bojnom polju. Dakle, prirodno je da je predsednik doneo odluku da Ministarstvo odbrane treba da vodi civil”, rekao je Peskov.
Belousov je, kako prenose pojedini mediji, osoba koja čvrsto brani državu, blizak je pravoslavnoj crkvi i vlada borilačkim veštinama kao i predsednik Putin. Pre nego što je postao zamenik premijera, bio je Putinov pomoćnik i ministar za ekonomski razvoj.
Belousov je zainteresovan za inovacije i igrao je važnu ulogu u programu razvoja dronova. Za bivše obaveštajce promene u ruskoj vladi imaće uticaj na dalji tok rata u Ukrajini.
“Ako pogledate koga je Putin smenio, Šojgua i Petruševa, dvojicu od četiri glavna čoveka u vladi za vreme rata i to bez pravog upozorenja, kada se na severu Ukrajine događa kontraofanziva, mislim da će ovo imati uticaj i to ćemo sigurno videti narednih dana”, rekao je bivši britanski obaveštajac Kristofer Stil.
U samoj Rusiji smena Šojgua nije preveliko iznenađenje jer se o slabljenju njegove pozicije govori već neko vreme, a u ratu u Ukrajini bilo je nazadovanja i gubitaka u ljudstvu i opremi. Pojedini analitičari ocenjuju da Putin pokušava da po trošku na odbranu podvrgne veće kontrole kako bi se sredstva efikasno trošila, pošto su državni tužioci pre nedelju dana optužili Šojguovog saradnika i zamenika Timura Ivanova za primanje mita.
U skladu sa zakonom, članovi ruskog kabineta su podnali ostavke posle Putinove inauguracije u Kremlju. Većina će zadržati svoje pozicije, poput načelnika Ruskog generalštaba Valerija Gerasimova i Sergeja Lavrova, ministra spoljnih poslova.
Igrutinović: Šojgu posle 12 godina ministrovanja nema kapacitet da iznese nove izazove
Da je problem korupcija važniji faktor od zbivanja na frontu misli i analitičar Milan Igrutinović sa Instituta za evropske studije.
“To je u saglasnosti sa ovim izjavama Peskova, da su vojni rashodi i vojna ekonomija zapravo sve važniji faktor u ukupnoj ekonomiji Rusije. Pominju se brojke od oko 7-8 procenata BDP-a, novca koji se troši s jedne strane na rat, s druge strane na ratnu ekonomiju i na neki način, statistički makar, generiše određeni rast u makroekonomskom smislu i da time treba bolje upravljati”, rekao je analitičar za Euronews Srbija i dodao da Šojgu, kao i njegovi ljudi, posle 12 godina “ministrovanja” ne pokazuju više kapacitet da sve to iznesu.
Što se najnovijeg ukrajinskog raketiranja Belgoroda tiče, u kojem je poginulo najmanje 19 ljudi u jednoj stambenoj zgradi, Igrutinović to smatra više taktičkim i operativnim razvojem situacije nego nečim što ima veći strateški značaj. Stoga ne ističe to kao bitan faktor u kadrovskim promenama.
Misterija smene Petruševa
Po analitičaru je veća misterija smena Petruševa sa pozicije sekretara Saveta bezbednosti Rusije i šta će biti njegova budućnost.
“Petrušev je stariji čovek i njegov sin je tu možda ključna figura zato što je potpredsednik vlade i bio je dugo ministar, sada je ministar poljoprivrede i komentari su da je nekako klan Patruševih već pozicijom njegovog sina, na neki način namiren. Da li će on biti poslat u neku penziju ili će biti formirno neko novo paradržavno telo, neka komisija, nekakav nazor, kao jedna vrsta meke penzije za Patruševa, to ćemo videti narednih dana, ali je pitanje da li će to da se desi. Do tog trenutka nećemo baš biti načisto da li je ovo smena kadra koji je Putinu na neki način omogućio da započne ovaj rat i nagovorio, odnosno prosto s njim isplanirao celi taj napad, pa on sad vrši neku čistku i traži “svežu krv” da ubaci u priču. Ili se radi samo o jednom prekombinovanju ljudi, što je Putin naravno kroz svoju 20. godišnju karijeru predsednika ili premijera dosta često radio. Već je enigma Petrušev nego samom Šojgu, to nije penzija u šta je on poslat, to je još uvek relativno uticajna politička funkcija, mada daleko od operativnog rukovođenja, pre svega budžetom Ministarstva odbrane”, navodi Igrutinović i dodaje da je u pitanju blaga degradacija za Šojgua.
Valerij Gerasimov ostaće za sada na poziciji načelnika Generalšta ruske vojske, mada Igrutinović smatra da će njegova dalja sudbina zavisiti od učinka ruske ofanzive.
“Komentari su da će ministar Belousov biti u suštini nadležan mnogo više za logistiku i za vojnu ekonomiju, i da samo upravljanje ratom, donošenje strateških, kooperativnih i praktičnih odluka, ostaje u generalštabu i da će ovom kombinacijom civilnog ministra, što je u ruskoj istoriji retko, da neko ko je iz civilnog stanja da postane ministar odbrane, da će se time uloga vojnog faktora, klasičnog ministra odbrane, pojačati. Da li će Gerasimov potrajati na toj funkciji, videćemo. Peskov je zabrinuto rekao da za sad nema promena, tako da se njemu verovatno stavlja u dodatak da u ofanzivi u donjeckom pravcu ili u ovom harkovskom, koja je navodno započela na zadnjih par dana, da pokaže određene uspehe, pa će se odlučiti šta sa njim da se radi” kaže Igrutinović i ističe da je očigledno da Kremlj želi da se time pozabavi na malo manje koruptivan i malo više efikasan način.
Borba za inovacije i protiv korupcije, kao dva glavna zadatka Belousova
I po ruskim medijima i stručnoj javnosti provlači se priča o ukorenjenoj korupciji u vojsci, u kontekstu dolaska Belousova kao nekoga ko treba da se uhvati u koštac sa problemom.
Poslanik u ruskoj Dumi i politikolog Sergej Markov, koji je blizak predsedniku Vladimiru Putinu, takođe ističe problem korupcije i navodi da je jedan od dva glavna zadatka Belousova da krene u “čišćenje”.
“Sada, u eri Severnog vojnog okruga, u Ministarstvo odbrane stigle su ogromne količine novca. A situacija sa Timurom Ivanovim je pokazala da situacija sa korupcijom prevazilazi sve normalne granice”, napisao je on na svom Telegram kanalu.
Kao drugi prioritet Markov navodi potrebu za sve bržim tehnološkim inovacijama, podsećajući kako je Rusija napravila veliku grešku kada u početku rata nije posvetila dovoljnu pažnju dronovima.
“Jasno je da sada pobeđuje vojska koja brzo razvija tehnologiju. A situacija sa dronovima je prosto bila ogromna greška. Belousov takođe mora da ustupi mesto ‘narodnom vojno-industrijskom kompleksu’, odnosno stotinama novih sistema naoružanja koje su stvorila mala i srednja preduzeća, koja blisko sarađuju sa jedinicama na frontu”, naglašava Markov.
Politikolog se ipak ne slaže sa dominantnim tumačenjem u zapadnim medijima da se Rusija sprema za dugački rat.
“Rusija ne želi dug rat. Ali da biste izbegli dug rat, morate biti veoma dobro pripremljeni za dug rat. U suprotnom, Zapad nikada neće zaustaviti rat protiv Rusije. Dakle, zadatak Belousova je da stvori modernu rusku vojsku sa kojom Zapad ne bi želeo da se bori, već da sklopi mir”, smatra Markov.
“Belousov ume dobro da broji državne pare”
Vojni analitičar jednog od najuglednijih ruskih listova Komsomolskaje pravde Viktor Baranec je među odgovorima na najčešća pitanja u vezi Šojgua i Belousova iznosio “hvalospeve” na račun novog ministra, navodeći da ga u vladi smatraju velikim strategom, ali i skromnom i pristojnom osobom. On skreće pažnju na reči Peskova da Ministarstvo odbrane mora da postane otvorenije za inovacije i kritikuje vojsku da je ponekad kasno “otvarala vrata” naprednim idejama poput masovne proizvodnje raznih dronova i sredstava protiv njih.
Po Baranecu bi Belousov trebalo da bude “most” između Ministarstva odbrane i vojno-industrijskog kompleksa. Iako on u svom autorskom tekstu ne pominje eksplicitno korupciju, čitanjem “između redova” je jasno na šta je mislio.
“Ekonomista Belousov ume dobro da broji državni novac. Učestvovao je u izradi svih državnih budžeta poslednjih godina. A Ministarstvo odbrane će morati da potroši mnogo novca: 2026. naša vojska treba da poraste na milion i po, treba formirati nove korpuse i divizije, treba povećati broj vojnika na ugovoru, treba obezbediti trajno stambeno zbrinjavanje desetina hiljada otpuštenih vojnika, potrebno je da nabavimo novo naoružanje i vojnu opremu. I svi troškovi za to moraju biti pod strogim nadzorom osobe koja se duboko razume u ekonomiju i budžetsku politiku. Onome kome Kremlj apsolutno veruje”, napisao je Baranec.
