Homocistein je inflamatorna aminokiselina koja nastaje kao nusprodukt metabolizma proteina. Oštećenja zida arterija izazvana homocisteinom su jedan od glavnih faktora koji pokreću proces ateroskleroze. Postoje prirodni načini da se od toga zaštitimo.
Priča o homocisteinu je započela izveštajem dr Kilmera Mekulija iz 1969. da je povišen nivo homocisteina povezan sa uznapredovalom aterosklerozom i preranom smrću. On je otkrio da deca, rođena sa genetskim poremećajem nazvanim homocisteinurija, koji dovodi do toga da nivoi homocisteina budu veoma visoki, često umiru veoma mlada usled uznapredovale skleroze u njihovim arterijama. Ali, tek je 1990-tih u potpunosti uvažen značaj homocisteina u razvoju srčanih oboljenja.
Problemi sa povišenim homocisteinom
Povišen nivo homocisteina dovodi do pojačanog zgrušavanja koje smanjuje dotok krvi u važne delove tela. Nedostatak krvi u srcu može prouzrokovati srčani napad, a smanjeno snabdevanje mozga krvlju ubrzava razvoj demencije i može dovesti do moždanih udara.
Visok nivo homocisteina je takođe povezan sa ugrušcima u drugim važnim delovima tela. To uključuje i vene, u slučajevima tromboze dubokih vena, ili emboliju pluća. U nekim proučavanjima, čak je i umereno povećanje nivoa homocisteina pokazalo povezanost sa učestalošću formiranja krvnih ugrušaka.
Ko bi trebalo da se testira?
U principu, nivoe homocisteina bi trebalo da provere svi koji imaju porodičnu istoriju srčanih oboljenja, šloga, dijabetesa ili kognitivne degeneracije (demencije). Isto tako, svi kojima je dijagnostikovano neko od tih stanja trebalo bi da prate svoje nivoe homocisteina. U rizičnu grupu spadaju i oni koji imaju ličnu ili porodičnu istoriju alkoholizma ili bubrežnih oboljenja.
Najbolji način da se provere nivoi homocisteina su laboratorijske pretrage koje se tiču zdravlja srca i koje uključuju merenje C-reaktivnog proteina, Lp(a) (lipoprotein a) i VAP test (vertikalni autoprofil holesterola).
Kako dolazi do povišavanja nivoa homocisteina?
Homocistein je metabolički nusproizvod metabolizma belančevina, a posebno metabolizma metionina. Metionin se nalazi u mesu, plodovima mora, mlečnim proizvodima, jajima, susamu i brazilskom orahu. Homocistein se metabolizuje na dva načina: remetilacijom i transsulfuracijom. Remetilacija zahteva folate (B9) i B12 koenzime, dok transsulfuracija zahteva piridoksal-5-fosfat, koenzim B6.
Po pravilu se oko 50% homicisteina remetilizuje, a ostatak homocisteina se transsulfuriše u cistein. Cistein koji se tako formira se potom koristi za proizvodnju glutationa. Glutation je moćan antioksidans koji štiti ćelije od oksidativnog stresa. Vitamin B2 i magnezijum učestvuju u metabolizmu homocisteina. Ako u telu ne postoji dovoljno vitamina B6, B12, folata, B2 i magnezijuma, može doći do opasnog povišavanja nivoa homicisteina.
Uzroci povišavanja homocisteina
* Loša ishrana sa mnogo šećera i ugljenih hidrata može da smanji nivo ključnih B vitamina i magnezijuma.
* Poremećaj ravnoteže crevnih bakterija dovodi do loše apsorpcije hranljivih sastojaka, što takođe može dovesti do povišavanja nivoa homocisteina.
* Genetski poremećaji, na primer oni koji izazivaju probleme sa apsorpcijom i korišćenjem folata i vitamina B6, se često susreću kod osoba sa povišenim nivoom homocisteina.
Šta se preporučuje?
Testiranja krvi koja pokazuju nivoe homocisteina iznad 6,3 mmol/L (po američkim standardima) su indikacija loše metilacije i povećanog rizika od kardiovaskularnih bolesti. U tom slučaju bi trebalo uvesti suplemente metilizovanih oblika vitamina B, kao što su metil-folat, metil-B12, Pyridoxal5 fosfat, riboflavin, trimetilglicin, magnezijum i holin.
Preporučeni suplementi su takođe i N-Acetyl cistein i lipoička kiselina, oni pomožu stvaranje glutationa i snižavaju nivoe homocisteina.
Visokokvalitetne omega-3 masne kiseline i zasićene srednjelančane masti iz kokosovog ulja su suštinski važne za snižavanje nivoa homocisteina.
Preuzeto: Zdravahrana.com
