U vodama oko Antarktika, pre nekoliko decenija, ljudi su čuli čudan zvuk: ponavljajući šum koji je podsećao na patke koje kvaču.
U godinama nakon prvog izveštaja o takozvanoj “Bio-patki” iz davne 1960. godine, naučnici su se trudili da objasne ovaj fenomen. Još uvek nemamo potpuni odgovor, ali nova istraživanja koja analiziraju zvukove sugerišu da ko god ili šta god proizvodi te zvuke, zapravo vodi razgovor, piše Science Alert.
“Otkrili smo da obično ima nekoliko različitih ‘govornika’ na različitim mestima u okeanu, i svi oni proizvode te zvuke”, kaže okeanski naučnik Ros Čapman sa Univerziteta Viktorija u Kanadi.
On ističe da je naučni tim tokom istraživanja primetio da kada bi jedan “govornik” proizvodio taj zvuk, ostali bi gotovo uvek bili tihi, kao da slušaju.
“Zatim bi taj prvi prestao da govori i osluškivao odgovore od drugih”, dodaje Čapman.
Čapman je predstavio rad svog tima na 187. sastanku Akustičkog društva Amerike, 21. novembra.
Okeani su veoma veliki i duboki i izuzetno teški za istraživanje. Često se kaže da znamo više o Marsu nego o morskom dnu. Stoga nije iznenađujuće što u dubinama ima stvari koje nikada nismo videli, kao i ponašanja životinja koje ne možemo da identifikujemo.
Odgovor je konačno stigao 2014. godine: naučnici su uspeli da povežu zvuk sa antarktičkim patuljastim kitovima (Balaenoptera bonaerensis). Kitovi su proizvodili zvukove slične onima koji su snimljeni kao Bio-patka.
Da li je to okriće donelo odgovore na sva pitanja? “Ne do krajnosti”, kaže Čapman. Slični zvukovi snimljeni u drugim okeanima oko Australije i Novog Zelanda, a ne mogu biti povezani s tom vrstom kitova. Postoji mogućnost da još neka životinja prozivodi te zvukove.
Čapman proučava zvučni pejzaž južnih okeana od 1980-ih, kada su snimci otkrili se ti zbuci mogu čuti i kod Australije i Novog Zelanda. On i njegove kolege zaključili su da zvuk mora dolaziti od neke životinje.
“Zvuk se toliko puta ponavljao da u početku nismo mogli da poverujemo da je biološkog porekla”, objašnjava on.
Čak i ako zvuk uvek proizvode antarktički patuljasti kitovi, to je i dalje misterija. Ne znamo svrhu tih poziva. Ali Čapman je prilično siguran da su snimci koje su on i njegov tim analizirali zapravo dijalog, poput razgovora.
A svrha tog razgovora takođe ostaje misterija.
“Ovo pitanje je uvek ostalo bez odgovora u mojoj glavi. Možda su pričali o večeri, možda su to bili roditelji koji su razgovarali s decom, ili su možda komentarisali onaj ludi brod koji je stalno išao tamo-amo vukući dugačku žicu za sobom”. našalio se naučnik.
