Neki probiotici mogu da ponesu i naziv psihobiotici, jer nova istraživanja pokazuju da doprinose poboljšanju mentalnog zdravlja.
Probiotici, opštepoznati kao „prijateljske bakterije“ pomažu u održavanju zdravlja organa za varenje. Oni, takođe, jačaju imunitet. Sada su istraživači otkrili da probiotici pozitivno deluju i na mentalno zdravlje, pa su im čak smislili i novi naziv – psihobiotici.
„Psihobiotici su živi organizmi koji, kada se unesu u adekvatnoj količini, blagotvorno deluju na pacijente koji pate od psihijatrijskih bolesti, pre svega od depresije i poremećaja koji su u vezi sa stresom“, piše u tekstu objavljenom u junu prošle godine u časopisu Biološka psihijatrija.
Prema Alanu C. Loganu, naturopati i koautoru knjige Your Brain on Nature, probiotici pomažu da se uspostavi ravnoteža dobrih i loših bakterija u crevima. „Ove bakterija čine mnogo toga dobrog, a pre svega šitite sluzokožu creva“, kaže Logan. Neravnoteža crevne flore (usled psihološkog stresa ili ishrane bogate mastima i šećerom, na primer) može da dovede do propustljivosti creva. To znači da delovi bakterija mogu da prođu kroz sluzokožu creva i uđu u krvotok, dovodeći do slabe upale. A to se dovodi u vezu sa gojaznošću, različitim bolestima, ali i problemima sa mentalnim zdravljem.
Sojevi dobrih bakterija, oni koji se najčešće nalaze u hrani, su članovi porodica lactobacillus i bifidobacterium. Istraživanje iz 2011. godine, objavljeno u Britanskom časopisu za ishranu, pratilo je odrasle osobe kojima su tokom 30 dana, za doručak, davani ili probiotici ili placebo. Oni koji su konzumirali probiotike, manje su bili napeti i pod stresom. Istraživanje je zaključilo da „crevna mikroflora igra ulogu u slučajevima stresa, napetosti i depresije“, a da probiotici mogu biti korisni kao dodatak terapiji kod psihijatrijskih poremećaja.
Možda je nerealno očekivati da probiotici zamene lekove koji se koriste u tretmanu depresije. Iako se naučnici slažu da su potrebna dodatna istraživanja, poruka koju ovu istraživanje šalje, kaže Alan C. Logan, je da probiotici, uz zdravu ishranu i redovnu fizičku aktivnost mogu da budu korisni i za mentalno zdravlje.
Hrana koja sadrži dobre bakterije
Fermentisana hrana obezbeđuje crevima dobre bakterije. Organizam lakše usvaja hranljive sastojke iz fermentisane hrane. Zato bi trebalo uključuti jednu do dve porcije ove vrste hrane u svakodnevnu ishranu. Ako se ne unose redovno, probiotici ne mogu da prežive u crevima više od jedne ili dve nedelje, kažu stručnjaci.
U hranu koja je bogata probioticima spadaju: jogurt, mlaćenica, kefir, tempeh, miso, kiseli kupus, napitak od kombuhe, brza turšija – kimči.
Preuzeto: Zdravahrana.com
