Šta treba znati o guralici, trotinetu i biciklu?

Roditelji često detetu koje još uvek ne hoda kupuju guralicu misleći da će uz nju brže prohodati. Kako je dete nezrelo za samostalan hod, hodanje uz pomoć nestabilne guralice često se završava padanjem, nekad i povređivanjem, a skoro uvek strahom zbog iznenadnog pada.

Pravo vreme da dete koristi guralicu tako što se za nju pridržava je kada već samostalno hoda i ona mu tada služi da uvežbava promenu pravca kretanja, da hoda brže ili sporije i da se zaustavi jer deca u prvim danima kada prohodaju imaju problem sa usporavanjem i zaustavljanjem.

Ako na guralicu dete može da sedne, kasnije će se odgurivati nogama i na taj način će se kretati, a ukoliko ima pedale to će biti prilika da nauči da ih okreće i na taj način se kreće, što je odlična priprema za vožnju bicikla. Kada se dete prerano stavi na guralicu dok još nije u stanju da okreće pedale i roditelji ga na njoj voze, uglavnom ne želi da ih okreće jer je to dodatni napor a već je naučilo da ga guraju.

Čim se dete stabilizuje u hodu što se dešava u periodu od 2-3-4 meseca od kako se samostalno pustilo, može da gura trotinet i da se jednom nogom odguruje i tako se kreće. Sada se mogu naći trotineti za najmlađi uzrast sa sedištem tako da u početku može da se koristi kao tricikl, a onda i kao trotinet.

Deca od 2 god mogu da koriste tricikl bez pedala ukoliko se osećaju nesigurno, ali i bicikl bez pedala koji u svakom trenutku mogu da kontrolišu spuštanjem nogu i zaustavljanjem. Njih možete naći pod nazivom guralica (bicikl bez pedala),  dete kreće tako što se odgurne nogama, podigne ih u vazduh i držeći se za upravljač održava radnotežu.  Pomoćni točkovi na biciklu daju lažnu sigurnost i usporavaju uspostavljanje i održavanje ravnoteže.

Veličina bicikla se određuje prema veličini točkova odnosno prema visini deteta.

Neka deca prvo nauče da voze rolere ili da klizaju, neki čak i da skijaju ali većina prvo savlada vožnju bicikla. Sve jedno je šta će prvo naučiti važno je da ovladaju ovim veštinama do navršene pete godine jer sva deca to do tada mogu. Razvoj motorike im to omogućava kao i odsustvo straha, problem je jedino strah roditelja ili njihova nezainteresovanost za ove aktivnosti.

*Od šeste godine pa na dalje deca počinji da se plaše, više nemaju osećaj da sve mogu i počinji da uočavaju razlike u sposobnostima. Tada mnogo teže uče, naročito ako su roditelji previše zabrinuti pa ih ne ohrabruju da nešto novo probaju.

Preuzeto: Mojpedijatar.co.rs