Niz godina su se zvanični nutricionisti i lekari zaklinjali u mesnu ishranu, Ali, poslednjih decenija, istina je počela da izlazi na videlo. Ozbiljna istraživanja su pokazala da je ishrana zasnovana pretežno na mesu faktor rizika za neke od najozbiljnijih “civilizacijskih bolesti” – pre svega, srčana oboljenja i rak.
Druga, isto tako ozbiljna istraživanja, pokazala su da su vegetarijanci u proseku zdraviji i da žive duže. Zato su neke ugledne naučne institucije, kao što su npr. Američko udruženje za ishranu, Kanadsko udruženje za ishranu i dr. danas promenile stav i smatraju da je dobro planirana vegetarijanska ishrana zdravija, da je pogodna za sve životne uzraste i za sve ljude.
Osnovne primedbe zastupnika mesne ishrane su: kako dobiti neophodne belančevine, naročito esencijalne aminokiseline (one koje se ne sintetišu u organizmu) i vitamin B12?
Odgovor je jednostavan: žitarice, jezgrasto voće i mahunarke sadrže sve esencijalne aminokiseline koje su organizmu potrebne. Naročito je bogat izvor belančevina soja. Što se tiče vitamina B12, lakto-ovo-vegetarijanska ishrana, dakle vegetarijanstvo sa povremenim korišćenjem mleka, sira i jaja obezbeđuje i sporni vitamin B12.
Ako ste se odlučili da u ishrani smanjite količinu mesa ili da ga potpun izbacite iz dijete, verovatno ste se zapitali — čime popuniti “prazno” mesto šnicle u vašem tanjiru?
Prvi izbor ovde je soja, biljna namirnica koja ima više belančevina i masti od ostalih mahunarki i žitarica. Ali, sojina zrna se teško vare zbog jednog enzima koji se naziva tripsin inhibitor. Kuvanje i fermentisanje sojinih zrna uništava taj enzim tako da se proizvodi kao što su npr. tofu i tempeh znatno lakše vare. Oni se mogu pripremiti na niz veoma ukusnih načina i dati pikantnu notu vašem jelu. Tempeh propržen na tamariju (sosu od soje) gotovo da nećete moći da razlikujete od šnicle – iako je to potpuno biljna namirnica koja ne nosi sa sobom nijedan od rizika koje nosi meso.
Preuzeto: Zdravahrana.com
