Ako vam se skupilo dosta toga u životu i imate osećaj da više ne možete dalje – umorni ste od svega i nemotivisani, vrlo je verovatno da ste totalno iscrpljeni – mentalno, emocionalno i telesno.
Ovakvo stanje najčešće dolazi kao rezultat pokušaja da se osoba uhvati u koštac s previše stresa, preplavljenosti neprijatnim emocijama, previše emocionalnog naprezanja i trošenja tokom nekog dužeg razdoblja. Sad ste došli do tačke kada više ne znate šta i kako dalje samo znate da niste dobro. Kako da otkrijete da se nalazite u ovakvom stanju i da vam je potrebna pomoć jer ste zakoračili u depresivno stanje?
Niste za ništa zainteresovani i bez motivacije
Upravo je nemotivisanost deo psihičke iscrpljenosti jer osoba postaje nemotivisana baš zato jer je istrošena i iscrpljena. To vam je kao da odradite trening u teretani. Izlazite premoreni i jedva čekate da dođete kući, istuširate se i odmorite.
Sigurno vam neće pasti na pamet da idete ponovo da vežbate istog dana tako premoreni i iscrpljeni. E pa tako je i s emocionalnom i mentalnom i motivacijom. Ako ste previše umorni da budete motivisani, postaćete nemotivisani.
Takođe, u mnogim slučajevima ovakve vrste iscrpljenosti i kod depresivnih ljudi javlja se stanje anhedonije. To znači da je osoba potpuno izgubila interesovanje za neke aktivnosti u kojima je pre uživala – druženje s prijateljima, hobi, itd. Sve više se povlači u sebe i ima osećaj indiferentnosti na druge.
Otuđenje kao princip života
Inače stanje anhedonije smatraju bolešću 21. veka, jer statistika pokazuje strahovit porast ove bolesti, posebno u poslednje tri godine. Drugi oblik nje surovosti ogleda se u činjenici da od ove bolesti najčešće obolevaju osobe oko 32. godine života, dakle radno najsposobnija grupa ljudi.
Ubrzan ritam života, prevelika očekivanja jednostavno nam nameće otuđenje kao princip života. Drugo i polako pretvara čoveka u mašinu koji ima sve manje vremena za uživanje. Oboleli su stalno u stanju lošeg raspoloženja i nezainteresovanosti. Njihova dijagnoza u suštini i jeste nebitnost, tj. odsutnost suštine. To znači kada nam je sve nebitno, uključujući i nas same.
Život postaje isprazna kolotečina bez sadržaja i užitka. Oboleli žive u spoljnom svetu koji do njih ne dopire, a isto tako ne uspevaju da prodru ni u svoj unutrašnji svet. I tako povučeni i udaljeni od svega, samo prividno u zoni komfora, prestaju da žive i počinju da preživljavaju.
Ne spavate dobro
Kod anksioznih i depresivnih osoba, jedan od prvih znakova njihove psihičke i emocionalne iscrpljenosti upravo je poremećaj u spavanju – ili premalo ili previše. Međutim, u praksi je više osobama koje ne mogu da spavaju, imaju isprekidan san i na kraju završe na hipnoticima.
Jedan od razloga zbog kojeg ljudi ne mogu da zaspu kada su iscrpljeni, anksiozni ili depresivni je poremećaj u njihovom prirodnom bioritmu. Napomena: ako je osoba na antidepresivima, onda je kvalitetan san jako bitan jer lekovi neće biti učinkoviti ako telo nije dovoljno odmorno.
Imate poremećen apetit
Naše telo ima određene hormone i neuroprenosnike. Kada smo gladni, određeni hormoni se proizvode u našem telu. Kada hormoni u telu nisu uravnoteženi, u ovom slučaju to je nedostatak hormona serotonina koji je zadužen za naše raspoloženje, dolazi do poremećaja u izlučivanju i količini svih hormona i neuroprenosnika koji učestvuju u tom procesu, a kao rezultat javlja se obično smanjenja obroka.
Inače ključnu ulogu u regulaciji obroka imaju hormoni leptin i grelin. Povišena količina leptina u krvi, rezultira smanjenim apetitom, a povišena količina grelina, rezultira povećanjem.
Tužni ste
Tuga se više odnosi na stariju generaciju. Razlog nastanka tuge kod starijih ljudi je depresija i emocionalna iscrpljenost povezana sa stresom koji ti ljudi ne mogu da podnesu.
Kod emocionalno i psihički iscrpljenih osoba (depresivnih), karakteristično je to što njihov um radi 24/7, iako pokušavaju da ga zaustave. Zbog tog osećaja osoba često počinje iznenadno da plače dok ne postane preumorna da pokažu bilo kakva osećanja. Nedostaje im hormona serotonina kad su jako tužni.
Tuga može biti zamaskirana i u izrazitu iritabilnost, ljutnju, prenaglašen osećaj frustracije koji ne odgovora situaciji u kojoj se javlja. Tuga ima važnu ulogu jer nam pruža informaciju da nam je potrebna pomoć ili uteha. Iako se tuga više odnosi na starije usled depresije i emocionalne iscrpljenosti povezane sa stresom, hronični osećaj tuge jednako je prisutan i kod mladih.
Sve vas iritira i ide vam na živce
Iritacija znači kada osobi sve i svako ide na živce. Ima mali prag tolerancije na stres i frustracije. Drugim rečima, kada vam sve ide u životu kako treba, niste stresirani i ne brinete oko mnogo toga.
Ali, kada se više ne možete nositi s određenim stvarima, kao rezultat iscrpljenosti, vi postajete iziritirani.
Nemate strpljenja
Nestrpljenje ide ruku pod ruku s iritacijom. Manjak strpljenja češći kod mlađih ljudi, dok je tuga češća kod starijih. Osobe jednostavno nemaju strpljenja da pričaju jer im je um na milion drugih mesta i ne mogu da se koncentriču na samo jednu stvar.
Za njih male stvari postaju velike, a velike stvari postaju još veće. Sve to može biti okidač za nesuglasice s ukućanima, kolegama na poslu ili osećaj nestrpljivosti kada se osećate uznemireno zbog svakog poteza neke vam bliske osobe.
Kako pomoći sebi?
Ako ste se negde prepoznali, najbolje da potražite stručnu pomoć jer stanje u kojem se nalazite neće čarobno nestati samo od sebe. Možete samo još dublje potonuti u tešku depresiju, a to svakako ne želite. Jako je bitno da se pokušate da se motivišete i fokusirate na sve ono što je pozitivno u vašem životu. I ono najbitnije, zastanite. Napravite pauzu. Sve vaše obaveze mogu da čekaju dok vama ne bude bolje.
Jedan od najvažnijih faktora u procesu psihoterapije svakako se odnosi na tzv. kognitivnu restrukturaciju. To su sve naše spoznajne, emocionalne i motivacijske komponente kroz koji doživljavamo svet.
Postepeno klijent dolazi do novih i dubokih uvida u sebe i svoju ličnost, u druge ljude i odnose s njima.
Takođe će naučiti da zna da sagleda stvari iz različitih perspektiva, i prihvati i sebe i sve svoje emocije kao i ljude oko sebe. Menjamo očekivanja od sebe i drugih. Sve nam to omogućava jednu drukčiju sliku sveta od onoga kakav ste poznavali do tada.
Ne brinite, ostajete ista osoba kao i pre nego što ste se doveli u stanje teško emocionalne i psihičke iscrpljenosti, samo postajete puno sposobniji i osnaženi da znate da se nosite sa različitim životnim izazovima. A životnim izazovima nikad kraja, zar ne! U tome i jeste lepota življenja!
