Nekad je, sećam se, svaka nedelja bila praznik, oblačila se čak i bela košulja. Nedeljom se išlo na porodične ručkove, posle kojih svi dremaju, razbacani po stanu kao nasukani kitovi, i tek bi nas miris crne kafe budio iz te omamljenosti.Ustajemo polako, pažljivo, ništa ne sme da bude brzo i naglo. Nedelja je dan sporosti, dan lenjosti, dan koji se provodi tako kao da mu ništa nije prethodilo ili kao da se ništa neće desiti posle njega.Jel se neko seća da ranije nedeljom nisu radile radnje? Do deset sati si mogao da kupiš hleb, mleko i štampu, a sve ostalo je bilo zatvoreno. Nedelja je dan za porodicu, dan kada se ništa ne radi, sem da se misli šta će se slasno pojesti i gde se udobno smestiti posle tog obilatog obroka.Nedeljom se može otići i na izlet, u obližnju šumi, livadu, ili u posetu rođacima da se zajedno proslavi dan nerada i uživanja u sebi samima. Nedeljom tišina traje duže, tišina koja godi ušima, koja godi i samoj tišini. Nedeljom se obnavljaju i pune baterije, ne misli se, a i nema potrebe za tim, samo treba nabaciti blagi osmeh na lice i osmehivati se svim prisutnim ukućanima, širiti mir i blagostanje.Nedelja je isto dan kada se odlazi u crkvu. Zahvaliti se što smo zdravi, što nema rata, ima šta da se jede i poprilično lepo da se živi, zahvaliti što postoje dani kao što je nedelja. Zahvaliti što je nedelja dan koji dobijemo jednom nedeljno, i to je kao da smo svake nedelje zavirili u mali deo raja i videli šta nas čeka s one strane duge.Ipak, kada malo bolje razmislimo, možda nam je malo pobegla ta nedelja? Ili smo je mi možda izgubili u džepu nekih starih pantalona , koje su ostale u mašini za pranje.Sada nedeljom sve radi. Kako to onda može da bude nedelja? Za porodičnim ručkovima često fali jedan iz porodice, ili dvoje. Tišina je morala da začepi uši jer više i nedeljom ne može da se ne čuje, previše je to buke za nju!Pitam se onda, zašto nestaje ta nedelja? Izgleda da smo svi zaboravili šta znači ne raditi, ali možda ako se potrudimo samo malo, damo malo želje da vratimo onu staru nedelju, da skinemo prašinu s nje i damo joj onaj sjaj i ono značenje koje je pre imala, možda bi nam bilo bolje. Možda bi nas jedan neradni dan zaista učinio srećnijim? Možda bi mogli da razmislimo o tome i malo se potrudimo. Hej, pa danas je nedelja idealan dan da se ništa ne radi. Eto, danas već možete da pomognete nedelji da vrati onu staru slavu.Sedite, opustite se, zavalite se u omiljenu fotelju u koju možda danima niste seli, osetite nedelju i dopustite da i ona vas oseti, omami svojim mirisima, toplim osmesima, mirisom popodnevne kafe i sveže tople supe. Pustite je da vam vrati osmeh na lice i toplinu oko srca koju samo spora lenja nedelja možda da podari.
025.rs/redakcija/Bojana Tomić
