Svako je bar nekad silno žudeo za nekom vrstom hrane, npr. čokoladom, čipsom, sirom… Ako govorimo o fizičkoj, ne o emocionalnoj želji za hranom, onda se obično iza nje krije određeni nedostatak hranljivih sastojaka.
Postoje brojna značenja želje za određenom vrstom hrane, u zavisnosti od vrste želje i navika u ishrani. Pre nego što zadovoljite svoju želju za hranom, popijte čašu vode. Neki stručnjaci procenjuju da je 80% populacije hronično dehidrirano. Zato nam se često čini da smo gladni kada smo u stvari žedni, pa kada popijemo veliku čašu vode, možda damo organizmu ono što je zaista želeo i što mu je bilo potrebno. Ako ipak nije reč o žeđi, evo šta bi moglo da se krije iza želje za određenom vrstom hrane.
Čokolada. Ako vam se strašno jede čokolada, to naravno ne znači da vaš organizam pati od manjka čokolade, mada bi mnogi voleli da je tako. Čokolada je bogata magnezijumom. Želja za čokoladom zato često ukazuje na nedostatak ovog minerala. Ako vam se jede čokolada, dodajte organski kakao u neki zdrav smuti, ili pojedite kockicu crne čokolade. Uz to, jedite i drugu hranu bogatu magnezijumom: semenke, orašaste plodove, zelenolisno povrće.
Slatkiši. Želja za slatkišima ukazuje na oscilacije šećera u krvi. Kada šećer padne, organizam traži slatko kako bi mogao da održava nivo šećera u krvi na stabilnom nivou. Ako je ovo hronična pojava, možda patite od hipoglikemije, odnosno niskog nivoa šećera u krvi. Bez obzira na to da li je vaša želja za slatkišima povremena ili hronična, važno je da izaberete pravu vrstu hrane kako biste šećer u krvi držali u ravnoteži. Kolači, keks, bombone i drugi slatkiši samo će pogoršati problem sa nivoom šećera u krvi, ali i sa željom za slatkišima. Želju za slatkišima utažite voćem. U međuvremenu, unosite više vlakana (npr. mahunarke) i složenih ugljenih hidrata (npr. integralne žitarice) koji organizmu daju potrebno gorivo bez naglih skokova šećera. Takođe, možda je potrebno da uzimate suplemente hroma, jer ovaj mineral pomaže u regulisanju nivoa šećera u krvi.
Slana hrana. Želja za slanom hranom (čips, kokice) često ukazuje na oscilacije hormona stresa koji se proizvodi u nadbubrežnim žlezdama. Izbegavanje stresa je prvi korak u ublažavanju ove želje, a od tehnika za ublažavanje stresa preporučuju se meditacija i vežbe disanja. Istraživanje Univerziteta Juta u Solt Lejk Sitiju pokazalo je da ljudi koji duboko dišu ili meditiraju pre nego što posegnu za slanom hranom, smanjuju nivo hormona stresa za 25%, a time i za 50% smanjuju želju za slanom hranom. Ako su nadbubrežne žlezde preopterećene, možete da uzimate suplemente vitamina B kompleksa, uz dodatak pantotenske kiseline (vitamin B5) i vitamina C. Takođe, preporučuje se konzumiranje zelenolisnog povrća koje snabdeva organizam mineralima, pre svega kalijumom, koji pomažu nadbubrežnim žlezdama u radu.
Sir. Želja za sirom često ukazuje na nedostatak masnih kiselina, što nije redak slučaj kod savremenog čoveka. Preporučuje se da ishranu obogatite sirovim orasima, lanenim uljem, mlevenim lanenim semenom. Suplementi omega 3 masnih kiselina (EPA i DHA) takođe mogu da budu od koristi.
Grickalice. Ako često želite da jedete grickalice (nekad slane, nekad slatke) to može da znači da se hranite neuravnoteženo i da vam nedostaju različiti hranljivi sastojci. Važno je da napravite promene u ishrani i da počnete da se hranite zdravo, odnosno da unosite dovoljno minerala i vitamina putem hrane, kako biste eliminisali želju za grickalicama i brzom hranom.
Preuzeto: Zdravahrana.com
