“Ukrajina je zemlja u Evropi. Ona postoji pored druge zemlje zvane Rusija. Rusija je veća zemlja. Rusija je moćna zemlja. Rusija je odlučila da izvrši invaziju na manju zemlju zvanu Ukrajina. Dakle, u suštini, to je pogrešno”, glasi čuveni citat o ratu u Ukrajini američke potpredsednice Kamale Haris, koju je predsednik Džozef Bajden posle povlačenja, podržao u trci za Belu kuću.
Ona će se, kako sada stoje stvari, boriti za kormilo najveće supersile u veoma burnim i opasnim vremenima za ceo svet, kakva se ne pamte još od Kubanske raketne krize, a jedan pogrešan potez mogao bi da dovede do Trećeg svetskog rata.
Sudeći po njenom na izgled veoma površnom poznavanju geografije i geopolitike, ali i činjenici da se uglavnom bavila domaćom politikom, pre svega dolaskom imigranata preko granice sa Meksikom, mnogi analitičari misle da će njena spoljna politika u velikoj meri slediti dosadašnji kurs, u slučaju da pobedi republikanca Donalda Trampa 5. novembra.
Tanjug/AP/Gene J. Puskar
Prema analizi Reutersa, njeni stavovi o Ukrajini, Kini i Iranu verovatno će biti isti kao Bajdenovi, ali bi mogla da oštrijim tonom nastupi protiv Izraela zbog rata u Gazi.
Kao advokat po obrazovanju i bivša kalifornijska državna tužiteljka, Haris se u prvoj polovini Bajdenovog mandata mučila da pronađe svoje mesto i nije joj pomoglo to što je rano bila opterećena velikim problemom imigracije i rekordnih prelazaka južne granice.
To je usledilo odmah nakon njene neuspešne predsedničke kampanje 2020. godine, u kojoj je pre istupanja iz trke imala samo tri odsto podrške prema nekim anketama. “Lažna“, “čudna“, “sramota”, čak i “potpuno zlo“ bili su neki od epiteta koji su se čuli širom političkog spektra, piše britanski Telegraph.
Poput Bajdena u nedelju, Haris je odustala od svoje kandidature na prethodnim izborima nakon katastrofalnog nastupa u debati, kada ju je bivša kongresmenka sa Havaja Tulsi Gabard, po mišljenju mnogih analitičara, ponizila iznošenjem njenog učinka kao državne tužiteljke.
“Previše je primera za navođenje, ali ona je zatvorila preko 1.500 ljudi zbog prestupa sa marihuanom, a zatim se smejala kada su je pitali da li je ikada pušila marihuanu. Blokirala je dokaze koji bi oslobodili nevinog čoveka osuđenog na smrt, sve dok je sudovi na to nisu primorali. Držala je ljude u zatvoru duže od njihove kazne da bi ih koristila kao jeftinu radnu snagu za državu Kaliforniju”, rekla je na unutarstranačkoj debati Gabard, praktično okončavši njenu kandidaturu.
AP/Alex Brandon
Haris se nije proslavila ni na početku mandata pa je 2021. kada je upitana zašto nije posetila granicu u 76 dana od kada je sanacija migrantske krize dodeljena njoj.
“Nisam bila u Evropi“, odgovorila je, smejući se slično kao na pitanje o marihuani.
Reuters navodi da je Haris ipak uspela da uzdigne svoj rejting među stranim liderima, angažujući se po pitanjima Kine, Rusije i Gaze.
Haris pokazala da je jednako ratoborna po pitanju Rusije
Na ovogodišnjoj Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji održala je oštar govor u kojem je osudila Rusiju zbog invazije na Ukrajinu obavezujući se na “gvozdeno“ poštovanje člana 5 NATO-a o međusobnoj odbrani.
Kao i Bajden, ona je snažno podržavala Ukrajinu i očekuje se da će uglavnom nastaviti tu politiku, piše Politico. U junu, Haris je predstavljala SAD na Samitu za mir u Ukrajini, gde je imala svoj šesti sastanak sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim. Ona je izrazila snažnu podršku transatlantskoj saradnji sa Kijevom.
Haris je ove godine u intervjuu za NBC News rekla da Ukrajina može da nastavi da računa na podršku Vašingtona kako se rat bude odugovlačio.
“Ukrajini je potrebna naša podrška. I mi to moramo pružiti“, rekla je Haris.
Tanjug AP/Jacob King/Pool Photo via AP
Ona je takođe bila žestoki kritičar ruskog predsednika Vladimira Putina, okrivljujući ga za smrt ruskog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog ove godine. Ona je okarakterisala ruske napade na ukrajinske civile kao „zločine protiv čovečnosti“ i obećala da će vlasti u Moskvi pozvati da odgovaraju.
“Svima onima koji su počinili ove zločine i njihovim nadređenima koji su saučesnici u tim zločinima, bićete pozvani na odgovornost“, rekla je Haris 2023. u Minhenu.
Haris je nedavno kritikovala Trampa zbog njegovih prethodnih komentara, tvrdeći da on namerava da izvuče SAD iz NATO-a.
“Donald Tramp je prigrlio Putina. To se ne dešava samo danas. To se dešavalo, dok je on, Tramp, pretio da će napustiti NATO i ohrabrivao Putina da izvrši invaziju na naše saveznike“, rekla je Haris na predizbornom skupu 11. jula u Severnoj Karolini.
Rivalski stav prema Kini, nalik Bajdenovom
Što se tiče Kine, Haris se dugo zalagala u dvostranačkom mejnstrimu Vašingtona za potrebu da se SAD suprotstave uticaju Kine, posebno u Aziji. Ona bi, sudeći po tome, verovatno zadržala Bajdenov stav da se suprotstavi Pekingu kada je to potrebno, dok bi istovremeno tražila oblasti za saradnju, kažu američki analitičari.
Haris je išla u diplomatsku turneju u cilju jačanja odnosa u ekonomski dinamičnom regionu, uključujući u put u Džakartu prošlog septembra kako bi zamenila Bajdena na samitu Asocijacije nacija jugoistočne Azije (ASEAN).
Tokom posete, Haris je optužila Kinu da pokušava da pritiska svoje manje susede teritorijalnim pretenzijama u spornom Južnom kineskom moru.
Tanjug/Suo Takekuma/Pool Photo via AP
Bajden je takođe poslao Haris na putovanja kako bi učvrstio saveze sa Japanom i Južnom Korejom, ključnim saveznicima koji su brinuli o Trampovoj posvećenosti njihovoj bezbednosti.
“Ona je pokazala regionu da je entuzijastična da promoviše Bajdenov fokus na Indo-Pacifik“, rekao je Marej Hibert, viši saradnik programa za jugoistočnu Aziju u vašingtonskom Centru za strateške i međunarodne studije.
Iako nije mogla da se meri sa Bajdenovim diplomatskim poduhvatima prethodnih decenija, „prošla je dobro“, dodao je on.
Međutim, Haris je i tom prilikom napravila geografski gaf, tokom obilaska demilitarizovane zone između Južne i Severne Koreje u septembru 2022.
Kako bi potvrdila podršku Vašingtona Seulu, ona je promovisala američki savez sa “Republikom Severnom Korejom“, što su njeni saradnici kasnije ispravili.
Haris je pokazala više saosećanja prema Palestincima od Bajdena
Što se Bliskog istoka tiče, Haris je kao potpredsednica uglavnom ponavljala Bajdenove reči da čvrsto podržava pravo Izraela da se brani nakon napada Hamasa 7. oktobra. Ipak, ona bi ponekad istupala dalje od predsednika u kritikovanju izraelskog vojnog pristupa.
U martu je otvoreno kritikovala Izrael, rekavši da ne čini dovoljno da ublaži “humanitarnu katastrofu” tokom svoje kopnene ofanzive u palestinskoj enklavi. Kasnije tog meseca, ona nije isključila “posledice” po Izrael ako pokrene invaziju na južni grad Rafu, koji je pun izbeglica.
Dok jer Tramp svoju beskompromisnu lojalnost Tel Avivu izražavao i tako što je sebe nazivao cionistom, veza Haris sa tom zemljom nije toliko jaka. Ona je bliža progresivnim krilu Demokratske stranke, čiji su predstavnici vršili pritisak na Bajdena da postavi uslove za isporuku američkog oružja Izraelu iz zabrinutosti za velike palestinske civilne žrtve u sukobu u Gazi.
Blaži stav prema Palestincima i oštriji prema Izraelu bi mogao da pomogne kod arapske manjine među glasačima i drugih koji su zabrinuti zbog Bajdenove podrške izraelskim ratnim naporima, navodi se u analizi Politica.
AP Photo/Sebastian Scheiner
Lili Grinberg Kol, koja je dala ostavku sa mesta specijalnog pomoćnika šefa kabineta u Ministarstvu unutrašnjih poslova posle godinu dana zbog protivljenja Bajdenovoj nepokolebljivoj podršci izraelskoj ratnoj strategiji, kaže da iz njenog ličnog iskustva, ima nade da Haris nešto promeni.
“Haris mora da sasluša većinu američkih glasača i iskoristiti svu moć administracije, uključujući zaustavljanje transfera ofanzivnog oružja, da se založi za trajni prekid vatre i razmenu talaca. Radila sam za Kamalu i znam da će učiniti pravu stvar“, rekla je ona ubrzo nakon što je Bajden u nedelju odustao od svoje kandidature za reizbor.
Kao senatorka, Haris je imala agresivnu retoriku od Bajdena o američkom vojnom prisustvu na Bliskom istoku, a neki od njenih oštrih stavova, uključujući i prema Saudijskoj Arabiji, Indiji i Turskoj, takođe mogu da zakomplikuju njenu interakciju sa saveznicima na Bliskom istoku i u Aziji, dodaje se u tekstu Politica.
Čvrst stav prema Iranu
Takođe bi se moglo očekivati da će Haris zauzeti čvrst stav protiv Irana, kao glavnog neprijatelja Izraela.
Džonatan Panikof, bivši zamenik nacionalnog obaveštajnog oficira američke vlade za Bliski istok, rekao je za Reuters da bi rastuća pretnja korišćenja iranskog nuklearnog programa kao oružja, mogla biti prvi veliki izazov za administraciju Harisove, posebno ako Teheran odluči da testira novu američku liderku.
Posle niza neuspešnih pokušaja, Bajden je pokazao malo interesovanja za povratak na pregovore sa Teheranom o obnavljanju međunarodnog nuklearnog sporazuma iz 2015, koji je Tramp napustio tokom svog predsedavanja.
Zbog toga je malo verovatno da bi Haris napravila bilo kakve veće korake, bez ozbiljnih naznaka iz Irana da je spreman na ustupke. Panikof ipak smatra da se Iran ne može ignorisati.
“Postoji svaki razlog da se veruje da će sledeći predsednik morati da ima posla sa Iranom. To će sigurno biti jedan od najvećih problema”, kaže stručnjak.
