Ako osećate navedene simptome, obratite se stručnjaku za pomoć i savet.
Život u modernom dobu sa sobom nosi brojne probleme, ali i izazove sa psihičkim zdravljem. U nastojanju da se izbegnu negativne emocije ili događaji, osoba često pribegava raznim nesvesnim tehnikama.
Jedna od njih je i opsesivno – kompulsivni poremećaj koji sa sobom nosi određene prisilne radnje i simptome.
Prema mišljenju psihoanalitičara, tokom života, kada treba realizovati seksualne nagone, osoba sa problemima u psihofizičkom razvoju zapada u konfliktne situacije iz kojih se rađa strah.
Da bi neutralisala takav strah, osoba počinje s regresivnim ponašanjem. Strah se konačno, psihičkim mehanizmima pretvara u prisilne simptome. Većina ljudi je doživela iskustvo kada zna da je nešto napravila – zaključala vrata od kuće, zatvorila plin, isključila šporet – ali, ipak, posle toga nastaje dilema da li su to zaista uradili.
Nekada može biti potrebno da se iznova proveri ono za šta zante da ste uradili, da biste mogli da nastavite svoj dan dalje i da počnete da mislite o nečemu drugom.
Ovaj poremećaj karakterističan je i za ljude koji imaju potrebu da, na primer, uvek zaključavaju vrata na poseban način, ili da serviraju hranu na poseban način. Za neke ljude ovi rituali mogu izmaći kontroli i njihovim životima ovlada stalna briga o malim stvarima i potreba za izvođenjem beskrajnih ritualnih radnji.
Opsesivno – kompulsivni poremećaj uglavnom se razvija već od detinjstva, ali se najčešće javlja između 20. i 30. godine života. Najčešći prisilni podsticaji su povezani s proveravanjem i brojanjem: osoba stalni proverava ono što radi, broji ili računa dok se ne iscrpi ili dok ne zadovolji “magični broj puta”.
Opsesije (obuzetosti) predstavljaju ideje, reči i slike, obično nepovezane s onim što pojedinac radi; uporno, jako i neodoljivo mu se nameću i skreću pažnju. Često su obojene agresivno ili seksualno, što pojedinac doživljava potpuno stranim. Osoba prepoznaje da oblik ovakvih misli dolazi iz njenog uma, i želi ih sprečiti – ali nije u mogućnosti.
Kompulzije (prisile) i kompulzivne radnje isto su autonomne kao i opsesije, ali se radi o preplavljujućoj potrebi da se učini neka radnja (na primer, da mora brojiti prozore idući ulicom, da se mora pet puta prekrstiti ulazeći u stan).
Neuspeh u formiranju kompulzija često dovodi do teške teskobe ili panike – dok život prema ritualima često dovodi do depresije. Mnoge osobe s ovim problemima žive dugo godina bez traženja pomoći.
Vrste kompulzija koje osobe iskuse su:
1. Ritualne radnje – izvođenje radnji po posebnom redosledu ili u ponavljanom broju puta
2. Proveravanje već završenih i obavljenih radnji
3. Uređivanje i slaganje, na primer, nameštaja na poseban način
Iako je osoba svesna apsurdnosti svojih rituala, ona razvija takav odnos prema njima kao da je oni štite od prisilnih misli ili od mogućeg lošeg događaja po osobu. Ukoliko ih ne uradi, osoba očekuje da će joj se nešto loše dogoditi, što razvija nervozu i nemir. Takvo ponašanje kod osoba može trajati izvesno vreme i proći samo po sebi, a može trajati i duži period, kao što se može i širiti na različita ponašanja i radnje (proveravanje zaključanih vrata po nekoliko puta, proveravanje da li je sve isključeno u kući po nekoliko puta, brojanje bandera, preskakanje šahti na ulici, sabiranje registarskih brojeva).
Opsesivno kompulsivna neuroza jeste često prisutna, međutim okolina neke rituale poštuje i prihvata tako da se osobe sa ovim problemima javljaju lekaru za pomoć tek kada one postanu vrlo prisutne i jake i počnu da upadaju u oči i okolini koja im skreće pažnju na besmislenost ovakvih radnji.
U slučaju da imate navedene simptome, savet je da potražite pomoć stručnjaka.
Preuzeto: objektiv.rs
Foto: Shutterstock
