Stevan Milijašević (77) iz Glamočana kod Srpca svakog dana u invalidskim kolicima vozi na previjanje sedam godina stariju suprugu Anđelku do seoske ambulante udaljene 2,5 kilometra od njihove kuće.
Imao je Stevan sreću da je bilo lepo vreme, jer bi, kaže, u slučaju lošeg vremena morao da plaća 10 maraka za dolazak medicinske sestre njihovoj kući kako bi previla bolesnu Anđelku, što je često činio u proteklih 8 meseci.Toliko je starica prikovana za krevet.
„Supruga duže vremena boluje od šećerne bolesti, a nakon povrede noge, sve je krenulo nagore. Odstranjeni su prsti i deo stopala, ali oporavak ide teško, postala je nepokretna i ko zna šta će dalje biti“, kaže zabrinuti Stevan.
Bliže rodbine nema da bi mu pomogli, a živi od male penzije zarađene u Hrvatskoj, koja jedva da pokrije skupe lekove, kako za suprugu, tako i za njega kome je, takođe, uveliko narušeno zdravlje.
Dece nemaju, ni bilo kakvog drugog oslonca, a godine i bolest pritisli. Neizmerno su zahvalni Neni Ždral iz Bardače koja im je poklonila invalidska kolica koja su ostala od njenog pokojnog muža.
„Kolica mi dođu kao automobil. To je velika pomoć i puno se zahvaljujem gospodji Neni“, kaže Stevan, koji, inače, svoje nedaće stoički podnosi i čini sve da olakša život svojoj supruzi.
Ne traži milostinju, ali bi mu svaka pomoć dobro došla. Možda bi i razumevanje meštana moglo biti veće, kao i Centra za socijalni rad u Srpcu.
Najviše bi mu značilo da, dolaskom zimskog perioda, ne mora da plaća dolazak patronažne sestre srbačkog Doma zdravlja. Veruje da još ima dobrih i humanih ljudi.
Preuzeto: Kurir.rs/BN/Printscreen/TV BN
