Dečji psiholozi su prilikom jednog istraživanja posmatrali kretanje devetomesečne bebe u snu. Ona je postavljena da spava u dovoljno širokom, ograđenom krevetu, tako da nije mogla da dohvati ogradu čak i ako bi napravila nekoliko okreta u jednom smeru. Zanimljivo je šta se dogodilo. Beba nije mnogo promenila poziciju na krevetu u odnosu na ogradu, ali je tokom sna napravila ceo krug oko sopstvene ose (stomačića), čitavih 360 stepeni. Ova i mnoga druga istraživanja su inspirisala kreiranje “Montesori” dečje sobe.
Montesori principi prilično često deluju avangardno, pa se dešava da ih roditelji ne prihvate samo zato što nisu opšte prihvaćeni i uobičajeni u porodicama najbližih prijatelja. Međutim, o uspehu metode govori činjenica da se ona primenjuje u obdaništima i kućama “Montesori” roditelja već više od jednog veka. Metoda se usavršavala tokom vremena, ali su osnovni principi, koji u prvi plan stavljaju slobodu deteta, ostali nepromenjeni.
Marija Montesori je u knjizi “Tajne detinjstva” navela da je jedna od najvećih pomoći koja može da bude pružena detetu kada je u pitanju njegov psihološki razvoj – krevet koji je prilagođen njegovim potrebama. Ali i da treba voditi računa da dete ne spava duže nego što mu je zaista potrebno.
Montesori princip je protiv konvencionalnog krevetića za decu, ma koliko se on roditeljima činio dopadljivim. Deca imaju osećaj da se nalaze u kavezu i da nemaju kontrolu nad svojom sudbinom. U krevetiću nisu u stanju da urade bilo šta osim da plaču i da se nadaju kako će odrasli doći da ih “oslobode”.
Montesori preporuka za veoma male bebe (do četiri meseca starosti) je da spavaju u tzv. Mozes korpici. Korpica treba da bude u istoj sobi u kojoj će dete i kasnije da spava, kako bi se “srodilo” sa atmosferom. Od četvrtog meseca, bebu treba staviti u Montesori krevet. Radi se, zapravo, o dušeku na podu, koji je sa strane okružen mekanim jastucima. Soba mora da bude topla i sigurna. Ovakvu dečju sobu treba razmotriti sa praktičnih, a potom i psiholoških aspekata.
Praktični aspekti
Ovde se, najpre, radi o sigurnosti. Neophodno je da radijatori i cevi budu zaštićeni drvenom ogradom, svi utikači i kablovi takođe, a sve fioke snabdevene polugama koje onemogućavaju da ih deca lako otvore. Police za knjige i drugi manje stabilan nameštaj bi trebalo da je fiksiran za zid. Važno je da dušek na kome će dete da spava zadovoljava veličinom, pre svega, mogućnosti dečje sobe. Ali je još važnije da bude okružen mekim jastucima, kao i da je zid ili zidovi na koji se naslanja posebno obrađen mekanim platnom koje se skida i može lako da se zameni drugim.
Ako imate mogućnosti, pričvrstite na zid plastično ogledalo, deca sjajno “komuniciraju” sa njim. Decu pokrijte u zavisnosti od temperature u sobi (temperatura na podu je često par stepeni niža od sobne), znači – prema potrebi.
Psihološki aspekti
Soba je kreirana sa idejom da dečja sloboda bude primarni faktor. Da bude mekana i udobna, bez ikakvih prepreka za dečji razvoj, kako bi se mališanu omogućilo da se slobodno kreće. Kada se probude u ovakvoj sobi, deca vrlo retko plaču. Ako imaju potrebe za nastavkom sna, jednostavno se sama uspavaju. Ako nemaju, počinju odmah da se igraju, ili dođu da vas potraže.
Veoma je važno da sve uvek bude na istom mestu – mala polica sa igračkama, polica sa knjigama… da sve bude sigurno i na dohvat ruke. Dete će samo da prilazi polici i da uzima igračke još u periodu kada počne da puzi.
Rutina koja se tiče spavanja bi trebalo da bude nepromenjena: večera, kupanje, čitanje knjige i spavanje (ili bilo koja druga varijanta koju vi odaberete). Ono što će vas iznenaditi je kako rano bebe počinju da spavaju celu noć bez nepotrebnog buđenja, i kako su raspoložene i vesele ujutru kada se probude.
Još ponešto…
* Ako se desi da se dete noću probudi, ništa lakše za roditelje – jednostavno lezite pored vašeg mališana. Tako će najlakše i najbrže da nastavi prekinuti san. Jer, svaki put kada ga noću podignete iz krevetića kako biste ga uljuljkali da ponovo zaspi, vi ga dodatno budite, tako da se nastavak sna otežava.
*Ukoliko se dete bolje oseća u osvetljenom prostoru, posebno noću, sasvim slabo svetlo može da bude upaljeno u predsoblju ispred dečje sobe.
*Veličinu dušeka ćete menjati kako mališan raste, ali je preporuka da dušek i dalje ostane na podu sve do njegove treće godine.
Iskusne mame pričaju…
* Sju Brigs je Montesori mama i profesor u Montesori međunarodnom centru u Londonu. Ona je mama tri dečaka, između kojih je po dve godine starosne razlike. Kakva su njena iskustva što se tiče kreiranja Montesori dečje sobe?
– Svi dečaci su spavali na dušecima, u istoj sobi. Nikada nije bilo problema sa odlaskom u krevet, jer se svake večeri sprovodila ista rutina, koja je podrazumevala dovoljno vremena za čitanje priče. Da li bih ponovo uradila isto? Sigurno. Pravi Montesori roditelji će učiniti sve da se njihovo dete razvija u “potpunoj slobodi”, a to će mu omogućiti i odgovarajućim prostorom.
* Ela Smit je Montesori vaspitačica u Blosom Montesori obdaništu u Londonu, takođe i Montesori mama. Njeno iskustvo je donekle drugačije.
– Potpuno se slažem sa principima i idejom Montesori dečje sobe. Međutim, za to vam je potreban odgovarajući prostor, kako bi se dete osećalo sigurno i komforno. Ja sam princip donekle modifikovala, tako što sam u svom stanu napravila tzv. tihi kutak za svoju decu. U jednom uglu najveće sobe u stanu smo osmislili kutak sa dušekom i jastucima, plastičnim ogledalom i policom za knjige. Moja deca su u tom kutku uživala čitajući knjige i igrajući se.
Preuzeto: Mojpedijatar.co.rs
