Štitasta žlezda (tireoidea) je žlezdani organ u obliku leptira ili štita koji je smešten na prednjoj strani vrata oko traheje (dušnika), ispod grkljana. Ova veoma bitna žlezda sintetiše tireoidne hormone: trijodtironin (T3), tiroksin (T4) i kalcitonin, koji su neophodni za normalan rast i razviće, kao i za regulaciju metaboličkih procesa u odraslom organizmu. Time, oni posredno regulišu i menstrualni ciklus, telesnu težinu i nivo holesterola. Za sintezu tireoidnih hormona neophodan je jod, a glavni izvor joda je unos hranom i vodom.
Proizvodnja hormona štitaste žlezde regulisana je drugim hormonom, tireostimulišućim hormonom (TSH), koji se sintetiše u hipofizi, maloj žlezdi lokalizovanoj u mozgu. Poremećaji u radu štitaste žlezde se javljaju kada ona sintetiše hormone u većoj ili manjoj količini. Povećano lučenje tireoidnih hormona zove se hipertireoidizam, a smanjeno lučenje hipotireoidizam.
Uticaj trudnoće na štitastu žlezdu
Normalna trudnoća podrazumeva veliki broj važnih fizioloških i hormonskih promena koje mogu da utiču na funkciju štitaste žlezde.
Postoje dva hormona koji u trudnoći mogu dovesti do promene u nivou hormona tireoidee: horionski gonadotropin (hCG) i estrogen. hCG se sintetiše u placenti (posteljici) i deluje slično kao i TSH, jer blago stimuliše tiroeideu da proizvodi više tireoidnih hormona. Povišeni nivo estrogena dovodi do povećanja nivoa proteina koji vezuju tireoidne hormone u krvi i transportuju ih u organizmu. Pri tome, količina slobodnih hormona štitaste žlezde (onih koji nisu vezani za proteine) obično se ne menja. Ove, inače normalne hormonske promene u trudnoći, mogu da otežaju interpretaciju rezultata tireoidnih hormona. Lekari preporučuju proveru nivoa TSH pre trudnoće ili bar na početku trudnoće, naročito kod žena koje su lečene zbog hiper ili hipotieoidizma, koje imaju strumu (uvećanu žlezdu), ili imaju istoriju bolesti u porodici.
Značaj joda
Hormoni štitaste žlezde su jako važni za razviće mozga i nervnog sistema bebe. U toku prvog trimestra trudnoće, fetus preko placente dobija majčine tireoidne hormone. Sa starošću između 10. i 12. nedelje, štitasta žlezda bebe počinje samostalno da sintetiše hormone, ali jod, koji je neophodan za sintezu hormona, i dalje dobija od majke, preko placente. Zbog toga trudnice moraju da povećaju unos joda ishranom. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje unos od oko 250 mikrograma joda dnevno. Neki podaci govore da u proseku, oko 7 odsto trudnica ima ishranu deficitarnu jodom, tj. ne unose dovoljno joda. Dobar izvod joda su, pored jodirane kuhinjske soli (koja se koristi u svakodnevnoj ishrani), morska riba i morski plodovi, hleb, sir, kravlje mleko, jaja, jogurt.
U trudnoći, štitasta žlezda se neznatno uvećava (za nekih 10 do 15 odsto), i ovo uvećanje se ne može detektovati pregledom. Ukoliko dođe do značajnog uvećanja štitaste žlezde, treba otići na pregled jer to može biti znak poremećaja njene funkcije.
Obavezna provera nivoa hormona u trudnoći
Kod žena koje već imaju neki od poremećaja štitaste žlezde je veoma važno proveriti nivo hormona na samom početku trudnoće, u toku trudnoće i nakon porođaja.
Ukoliko trudnica pati od blagog oblika hipertireoze dovoljno je jednom u svakom trimestru kontrolisati nivo hormona, a kod ozbiljnijih oblika, gde trudnice uzimaju lekove, hormoni se moraju proveravati jednom mesečno.
Ukoliko žena pati od hipotireoze i uzima lekove, potrebno je u trudnoći kontrolisati hormone na 6 do 8 nedelja, čime se obezbeđuje pravilno doziranje leka.
Zdravim ženama koje nemaju problema sa štitastom žlezdom se takođe preporučuje da provere nivo hormona pre ili na samom početku trudnoće.
Preuzeto: Yumama.com
