Možda mislite da nije lako naterati decu da na vreme odu u krevet, ali se problemi za mnoge roditelje ovde ne završavaju. Potrebno je da deca i ostanu u krevetu i da utonu u san.
Preporučujem vam da detetu koje ne može da se smiri ne govorite da pokuša da zaspi. To bi kod njega verovatno izazvalo još veću napetost i po glavi bi počele da mu se vrzmaju razne misli. Umesto toga, recite mu da ne mora da spava, već da treba samo mirno da leži ispod pokrivača, zatvorenih očiju, a da može da razmišlja o čemu god želi. (Nemojte mu sugerisati o čemu da razmišlja; njegov mozak će već nešto smisliti.) Ležanje će ga opustiti i verovatno će veoma brzo utonuti u san.
Evo još nekoliko strategija koje mogu pomoći u rešavanju problema sa spavanjem. Pre nego što ih izložim, želim da kažem da nemam ništa protiv toga da dete spava s vama u krevetu. Porodice imaju veoma različite načine života, uključujući različite stavove o tome gde deca treba da spavaju.
Mnogi roditelji mi dolaze tražeći pomoć jer je dete naviklo na to da oni ostanu uz njega sve dok ne zaspi, a onda su poželeli da ga nauče da zaspi samo. Drugi su pak detetu dozvolili da spava u njihovom krevetu, a onda su poželeli da to promene.
Kako pomoći detetu da zaspi samo
Ako ostajete u dečjoj sobi nakon što ugasite svetlo i dok dete ne zaspi, ono će postati zavisno od vašeg prisustva. Dete koje je uporno ili neprilagodljivo ponekad mora da se odvikava od te zavisnosti nizom malih koraka. Ukoliko je potrebno, počnite tako što ćete sedeti na stolici pored kreveta (umesto na krevetu) dok dete gotovo ne zaspi. Svakoga dana pomerite stolicu malo dalje od kreveta i bliže vratima. Do trenutka kada budete sedeli izvan sobe i dete više ne bude moglo da vas vidi ili čuje ono će naučiti kako da zaspi bez vas. Ne zaboravite da opisno pohvalite svaki korak u dobrom pravcu jer za dete koje je oset-ljivo ili plašljivo ovo u početku može biti zastrašujuće iskustvo.
Šta da radite ako vas dete pozove nakon što ste ugasili svetlo
Noel Dženis NortonAko dete često zaplače ili vas zove kada ugasite svetlo, rešenje je da preko dana obavite što više preslišavanja o tome šta će se dogoditi. Mogli biste da uvedete pravilo po kojem ćete ga često obilaziti, ali ćete dolaziti samo do vrata, a nećete ulaziti u sobu. Nakon što mu poželite laku noć i izađete iz sobe, sačekajte otprilike pet minuta, a onda dođite do vrata samo na trenutak i ukratko opisno pohvalite dete. Nemojte s njim da ćaskate, da mu donosite vodu, sedate ili ležete na krevet pored njega, grlite ga ili mu odgovarate na pitanja! Onda se ponovo sklonite. Potom sačekajte desetak minuta, pa uradite to isto. Nastavite da primenjujete ovu tehniku postepeno produžavajući vreme između pojavljivanja na vratima. Ako ste spremni da istrajete, situacija sa spavanjem promeniće se za nedelju ili dve. Dete se neće osećati napuštenim, a biće sve sposobnije da se samo uspava. Ono će imati dovoljno sna, a vi ćete ponovo imati svoje večeri.
Šta da radite ako dete ustane iz kreveta nakon što ste ugasili svetlo
Ako dete redovno ustaje iz kreveta kada ugasite svetlo, takođe s njim preko dana – ne neposredno pre odlaska u krevet – obavite što više preslišavanja o pravilima u vezi sa odlaskom na spavanje. Mogli biste, na primer, da kažete: „Postoji novo pravilo o tome kada ideš u krevet i gde spavaš. Počev od petka, kada ti tata i ja posle priče poželimo laku noć, moraš cele noći da ostaneš u svom krevetu. Dakle, gde treba da ostaneš kada ti tata i ja poželimo laku noć?“ Dete će verovatno odgovoriti: „U svom krevetu.“ A vi biste mogli da kažete: „Tačno. Znaš novo pravilo. Možda bi voleo da možeš da dođeš u našu sobu ako se noću probudiš jer si tako navikao. Možda će ti čak biti žao što ne možeš to više da radiš. Ali šta ćeš uraditi ako se probudiš?“ I dete će verovatno reći: „Ostaću u svom krevetu.“
Kada preslišavanje obavljate u neutralno vreme, a ne neposredno pre spavanja, mnogo je manja mogućnost da dete bude uznemireno zbog novog pravila. Ali ako ipak bude uznemireno i plače ili se žali, najlakše ćete ga umiriti reflektivnim slušanjem. Zamislite kako se dete oseća. „Voliš da spavaš u našem krevetu i verovatno bi želeo da nastaviš s tim.“ Dozvolite mu da ima pravo na svoja osećanja – za decu je prirodno da budu uznemirena kad god menjamo pravilo ili rutinu.
Šta da radite ako dete i dalje ustaje noću iz kreveta
Najvažnije je da istrajete. Kada uvedete pravilo, ono važi i za vas i vašeg partnera isto koliko i za dete. Kada uradite ono što ste rekli, dete će vas više poštovati i manje će pružati otpor.
Vrlo je verovatno da će pokušati da testira novo pravilo. Zato u početku često koristite preslišavanje kako biste mu jasno predočili šta će se dogoditi ako ustane iz kreveta. Preporučujem vam da ga ne uzimate u naručje. Jednostavno ga uhvatite za ruku i bez reči i pogleda odvedite natrag u sobu. Ako ga uzmete u naručje i razgovarate s njim, to će izgledati kao nagrada i samo će produžiti naviku koju želite da prekinete. Možda ćete prvih nekoliko noći morati mnogo puta da ga vratite u krevet, u zavisnosti od toga koliko je ova navika ukorenjena. Ako vam je cilj da i dete i vi cele noći imate neporemećen san, budite istrajni i strpljivi i brzo ćete videti rezultate.
Odlomak iz knjige “Mirnije, lakše, srećnije roditeljstvo”
U ovoj knjizi Noel Dženis-Norton predstavlja delotvorne tehnike koje svakodnevni porodični život mogu učiniti harmoničnijim. Roditelji koji ovladaju opisanim tehnikama i počnu da ih primenjuju neće više voditi neprekidne borbe s decom jer će ona postati poslušnija, samostalnija, obzirnija, samopouzdanija i spremnija za saradnju. Program opisan u knjizi vodi, korak po korak, mirnijem, lakšem i srećnijem roditeljstvu.
Izvor: Detinjarije
