Stres preko autonomnog nervnog sistema i hipotalamusno-hipofizno-adrenalne osovine utiče na imuni, metabolički i kardiovaskularni sistem i dovodi do brojih poremećaja i bolesti.
U stresu nam srca ubrzano lupa, skače krvni pritisak, poveća se nivo šećera u krvi.
O tome kako usporiti tempo današnjeg čoveka, umanjiti svakodnevni stres za koji se zna da je uzrok brojnih poremećaja i bolesti objašnjava prof. dr Vesna Dimitrijević Srećković, endokrinolog na Klinici za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma.
Veza stresa i gojaznosti
Postoje mišljenja da se na stres može dvojako reagovati: neke osobe su veoma osetljive na stres i osećaju lupanje srca a zbog skoka kateholamina (adrenalina) imaju i skok krvnog pritiska dok su neki otporniji (manje osetljivi na stres) i kod njih su ove manifestacije blage ili potpuno izostaju.
– Povećanje kateholamina može nepovoljno da utiče na imuni sistem, da vrši supresiju imune funkcije čime se mogu objasniti neki poremećaji koji nastaju prilikom hroničnog stresa. Poznato je da su bronhijalna astma, dijabetes gojaznih, različite gastrointestinalne bolesti, bolesti srca i virusne infekcije pod uticajem stresa. Stres povećava osetljivost na virusne infekcije i često je udružen sa čirom želudca ili ulceroznim kolitisom. Uzajamno dejstvo stresa i povećanog unosa hrane vodi u endokrini poremećaj, promenu taloženja masnog tkiva u predelu stomaka (stomačna gojaznost) i ubrzanu aterosklerozu. Stomačno masno tkivo predstavlja novonastali endokrini organ koji luči brojne faktore zapaljenja i tromboze čime se može objasniti ubrzana ateroskleroza i vaskularne komplikacije na srcu, krvnim sudovima mozga i donjim ekstremitetima – kaže prof. Dr Vesna Dimitrijević Sreković.
Fizička aktivnost kao prva linija „odbrane”
Sagovornica objašnjava da je stres koji je udružen sa povečanim kateholaminima koji dovode da porasta krvnog pritiska a utiču i na povečanu agregaciju krvnih pločica (trombocita) što povećava rizik od srčanih i vaskularnih komplikacija.
– Pored toga stres karakteriše porast holesterola, triglicerida, kortizola, veći insulinski odgovor na glikozu i povećan rizik za šečernu bolest, posebno kod gojaznih osoba. Hronični stres odgovoran je za stomačnu gojaznost i metabolički sindrom. Mnoge osobe sa hroničnim stresom pate od „sindroma noćnog unosa hrane” stanja koji prati smenjen jutarnji apetit a povećan apetit noću što vodi dobijanju na telesnoj težini. Ove osobe obično imaju viši nivo kortizola koji je povezan sa stresom. Jedna studija je pokazala povoljan efekat relaksacionih treninga i smanjenja stresa na smanjenje kortizola, na smanjenje gladi i prestanak noćnog uzimanja hrane – kaže prof. Dr Dimitrijević Srećković.
Uticaj stresa na lučenje testosterona
Stručnjaci upozoravaju da je pokazano da stres dovodi do smanjenja testosterona, muškog polnog hormona, što je praćeno gubitkom mišićne mase i nagomilavanjem masnog tkiva u predelu stomaka.
– Kada smo u stresu povećava se nivo insulina u krvi, jer hormoni stresa kao što su kateholamini i kortizol deluju suprotno insulinu. Povišen nivo insulina u krvi (hiperinsulinizam) odgovoran je za poremećaj regulacije šećera u krvi, povišen krvni pritisak, poremećaje metabolizma masnoća što sve vodi u insulinsku rezistenciju, aterosklerozu i vaskularne komplikacije. Gojazne odrasle osobe ili gojazna deca imaju mnogostruko povišen nivo insulina u krvi. Kada radimo test opterećenja šećerom i merimo nivo šećera i insulina u krvi na pola sata da bi otkrili skrivenu, latentnu šećernu bolest (predijabetes) zapaža se petostruki do desetostruki skok insulina nakon konzumiranja 75 g glukoze. Ovaj test nam pokazuje da svaki kolač, čaša koka kole ili slatkog soka dovodi do idetničnog povećenja i skoka insulina i tu leži uzrok povišenog insulina u krvi (hiperinsulinizma) i kasnije insulinske rezistencije (neosetljivosti perifernih tkiva na insulin) jer se smanjuje broj receptora za insulin na ćelijama i javlja poremećaj regulacije šećera u krvi – objašnjava prof. dr Dimitrijević Srećković.
Stomačna gojaznost kao ozbiljan faktor rizika
Nepravilna ishrana bogata prostim ugljenim hidratima (slatkišima i slatkim napicima), pržena i pohovana hrana na suncokretovom ulju bogata lipidnim peroksidima (koji vode u aterosklerozu), nedovoljan unosa voća, povrća i žitarica, smanjene fizičke aktivnost i povećan stres savremenog čoveka vode u nastanak šećerne bolesti i infarkta.
– Zna se da osoba sa stomačnom gojaznošču (pre-metabolički sindrom) ima rizik da oboli od šećerne bolesti i infarkta. Ako su pridruženi i drugi faktori kao što su povišeni trigliceridi, nizak korisni HDL holesterol, šećer na granici ili krvni priisak ovaj rizik se povećava. Osobe sa stomačnom gojaznošću i metaboličkim sindromom imaju pored rizika od vaskularnih komplikacija kao što su infarkt, šlog i gangrena i rizik od drugih pridruženih poremećaja kao što su tumori, poremećaj funkcije polnih hormona i depresije. Kod muškaraca, testosteron je niži i javlja se oslabljen libido, impotencija i sterilitet a kod žena pojačana maljavost, neredovni ciklusi, povišen šećer u krvi i krvni pritisak u okviru sindroma policističnih ovarijuma, što vodi takođe infertilitetu. Važno je napomenuti da naši rezultati pokazuju da je kod osoba sa stomačnom gojaznošću i metaboličkim sidromom muškog pola nađen nizak testosteron. Nakon gubitka telesne težine mediteranskom dijetom i fizičkom aktivnošću u vidu šetnje svaki dan i smanjenja obima struka (stomačne gojaznosti) došlo do normalizacije testosterona i popravljanja seksualne funkcije – ističe prof. dr Vesna Dimitrijević Srećković.
Hornonični stres utiče na smanjenje zaštite organizma
Takođe, hronični stres povećava oksidativni stres pa je kod gojaznih smanjena oksidativna zaštita koja je uzrok brojnim poremećajima i bolestima.
– Ovo smo potvrdili u našim ispitivanjima kod odraslih gojaznih sa metaboličkim sindromom, predijabetesom i novootkrivenim dijabetesom a takođe kod gojazne dece, omladine i mladih sa metaboličkim i premetaboličkim sindromom. Kod ovih pacijenata nađene su snižene vrednosti antioksidantnih enzima, glutation peroksidaze i superoksid dismutaze što sve govori o velikom riziku za vaskularne komplikacije osoba sa stomačnom gojaznošću – kaže dr Vesna Dimitrijević Srećković.
Kako nesanica utiče na poremećaj rada hormona?
Poremećaj spavanja, nesanica, predstavlja važan izvor stresa u modernom svetu. Interesantno je napomenuti da kod osoba sa poremećajem spavanja (nesanicom) povećava se grelin hormon gladi a smanjuje leptin hormon sitosti.
– Ove hormonske promene vode povećanju gladi i žudnji za slatkišima (prostim ugljenim hidratima) što vodi dobijanju na težini i metaboličkim poremećajima. Pored nepravilne ishrane, nedovoljnog kretanja stres je takođe jedan od glavnih faktora u razvoju metaboličkog sindroma i svih bolesti koje iz njega proizilaze – objašnjava prof. dr Vesna Dimitrijević Srećković.
Uticaj stresa na autoimune bolesti
Sagovornica eKlinika portala kaže da hronični stres može biti povezan i sa drugim autoimunim bolestima koje nastaju kada imuni poremećaj pogodi dve ili više endokrinih žlezda i kada su prisutna i druga imunološka oboljenja.
– Ovaj poremećaj zove se poliglandularni autoimuni sindrom. Grejvs Bazedovljeva bolest spada u autoimune bolesti i javlja se kod žena srednjih godina koje najčešće navode i neke druge autoimune bolesti u porodici kao što su perniciozna anemija (oblik malokrvnosti), insulinzavisni dijabetes, Sjogrenov sindrom (manje lučenje pljuvačke i suza), miastenija gravis (teška slabost mišića). Autoimuni tireoiditis je češći kod žena, nasledjuje se genetski i udružen je sa drugim genetskim bolestima kao što su reumatoidni artritis, insulinzavisni dijabetes, zapaljenje creva (ulcerozni kolitis) perniciozna anemija (oblik malokrvnosti), vitiligo, pečatasto opadanje kose. Oko 90% slučajeva hipotireoze nastaje zbog Hashimoto tireoiditisa koji karakteriše izražena limfocitna infiltracija štitaste žlezde. Atrofični tireoiditis predstavlja krajnju fazu Hashimoto tireoiditisa. Specifična antitela su klinički korisni markeri autoimunosti štitaste žlezde. Kad se potvrdi klinički odnosno subklinički hipotireoidizam etiologija se obično lako otkriva ukazivanjem na prisustvo antitela koja su prisutna u 90-95% bolesnika sa autoimunim hipotireoidizmom – kaže prof. Dr Vesna Dimitrijević Srećković.
Kako pomoći savremenom čoveku da smanji stres?
Iako možda izgleda neverovatno, smanjenje stresa je ipak moguće kroz igru, muziku, druženja, razgovore sa osobama sa kojima nam je prijatno kaže sagovornica.
Ge– Setite se nekog hobija iz detinjstva koji vam pričinjava zadovoljstvo. Dobra knjiga ili film. Budite više sa svojom decom , njima ste najpotrebniji a ona će vas osloboditi stresa i udahnuti pozitivnom energijom. Nabavite kućnog ljubimca i šetajte ga zajedno sa članovima vaše porodice. To će biti antistres terapija a ujedno i fizička aktivnost. Vikend proveden u krugu porodice na nekom izletu pored vode, učiniće da se uticaj stresa smanji. Fizička aktivnost u vidu šetnje ili brzog hoda brzinom 5km/h ili neka rekreativna aktivnost kao što je stoni tenis, tenis, plivanje, igre sa loptom, takođe će uticati na smanjenje stresa. Treba znati da se prilikom hoda ili druge fizičke aktivnosti povećava broj transportera šećera na nivou ćelija i da čovek koji hoda ima mnogostruko veći broj transportera šećera «kamiončića» tako da se njegov šećer brže metaboliše i tako reguliše telesna težina.
Ne treba mršaviti brzo već postepeno dva do tri kilograma mesečno. To je način da se kilogrami brzo ne vrate, da imamo trajan efekat i tako pobedimo sve poremećaje i bolesti koje smo naveli – savet je prof. dr Vesna Dimitrijević Srećković.
