Mnogi običaji prenosili su se s kolena na koleno, ali se često razlikuju od mesta do mesta.
Ruska Federacija ima svoje specifične običaje kada je u pitanju obeležavanje Badnjeg dana. Zbog velike teritorije, običaji i verovanja koja se vezuju za ovaj dan ne poštuju se isto u celoj zemlji, nego se razlikuju od mesta do mesta, a dešava se da se neki obredi praktikuju samo u određenim oblastima.
Osim toga, postoje velike razlike u načinu obeležavanja Badnjeg dana u selu i u gradu.
Mnogi običaji koji se danas poštuju prenosili su se s kolena za koleno, pa se tradicija očuvala do danas.
Jelka umesto badnjaka i svečano ukrašeni hramovi
Rusi nemaju badnjak i za njih je zapravo jelka božićni simbol. Ona svojom zelenom bojom predstavlja plodnost i večni život hrišćanstva. Ukrasne kugle na njoj predstavljaju rajske jabuke, odnosno iskušenja.
Hramovi u Rusiji svečano se ukrašavaju za vreme božićnih praznika, a u njima i ispred njih nalaze se raskošno okićene jelke.
U crkvama se postavljaju jasle sa skulpturama Marije, Josifa i Isusa, kojima se vernici poklanjaju, dok se u nekim mestima umesto njih postavlja ikona Isusovog rođenja.
To su ostaci nekadašnjeg običaja da se deci kroz lutkarsko pozorište prikaže istorija rođenja Hrista. Deca bi recitovala gledajući u drvenim kućicama lutke, koje bi „oživele” na kraju predstave. Te kućice su se nosile od kuće do kuće za božićne praznike, kako bi što više dece moglo da vidi predstavu.
Božićna liturgija
Božićna liturgija je najvažniji događaj na Badnji dan u Rusiji. Večernje bogosluženje počinje u 18 sati, i tek kad se ono završi, seda se za bogato postavljen sto i jede sa zahvalnošću Hristu. Badnje veče se po povratku iz crkve provodi u najužem krugu porodice.
Ako neko ne uspe da ode do crkve te večeri, prenos liturgije prati na televizijama koje glavnu službu iz Hrama Hrista Spasitelja u Moskvi snimaju uživo. Koliko je to važan događaj govori i to što se tom prilikom u Hramu okupljaju najvažniji državnici i crkveni poglavari.
Posle toga ide se u noćni obilazak crkve, odnosno u njoj se dočekuje ponoć: kada sat otkuca 12, Rusi zažele po jednu želju za godinu koja je pred njima.
Strogi post
Badnji dan u Rusiji provodi se u strogom postu. Mnogi poštuju običaj da ne jedu apsolutno ništa dok se na nebu ne pojavi prva zvezda, asocijacija na Vitlejemsku zvezdu koja je odvela pastire do kolevke novorođenog Isusa. U nekim mestima se ne čeka zvezda, nego se čeka ceo dan i jede se tek posle večernjeg bogosluženja.
Na trpezi za Badnje veče ima mnogo specijaliteta, ali ne i jela od mesa. Jedna od obaveznih poslastica je sočivo pomešano sa sokom od maka i medom. Glavno jelo se zove kutja, a posna večera najvećim delom se sastoji od žitarica koje su simbol nade, dok su med i mak simboli sreće i mira. Ovakva trpeza smatra se svetom večerom i servira se na belom stolnjaku koji predstavlja belo platno u koje je Isus bio uvijen na rođenju.
Za ovaj obed u ruskom jeziku se sačuvala stara slovenska reč „večera”, ali se ona već dugo ne koristi. Posle „večere” ostaci se ne sklanjaju sa stola kiuća se ne čisti do sutrašnjeg dana. Tek za Božić trpeza se ponovo namešta, a u selima postoji običaj da se ono što se počisti na Božić spaljuje u dvorištu.
Preuzeto: 24sedam
Foto: Profimedia
