Porodica je stub svakog društva, u porodici se uče osnove ponašanja, usvajaju vrednosti, dete se razvija fizički, emocionalno i mentalno, a glavni zadatak svake porodice jeste da deca iz nje odrastu u stabilne i dobre ljude. Međutim, danas se porodica suočava sa izazovima na više nivoa – od spoljnih uticaja do unutrašnjih loših odnosa i nemira. U porodici danas često nedostaje komunikacija, zajedničko vreme, razumevanje, a neke od izazova donosi i online svet u vidu društvenih mreža i video igrica.
Baš o tome su govorili stručnjaci u emisiji RTS Ordinacija, pa je tako Milan Radovanović, specijalni psiholog, objasnio zašto se deca tako lako vežu za video igre i spremni su da im se posvete satima, čak i da razviju oblik zavisnosti.
“Radili smo jedno istraživanje, a aj-ti industrija je to znala mnogo pre nas. Proučavali smo šta je to što deca, pre nego što postanu zavisna od video igara, dobijaju, koja nezadovoljstva iz svakodnevnog života to pokreću. A to su potreba za: važnošću, bliskošću i pripadnošću. Iz kuće nisu poneli osećaj “ovde sam važan”, “ovde pripadam”, a u nekom onlajn svetu dobijam osećanje važnosti, bliskosti i pripadnosti. Roditelj dođe kući, umoran je, bavi se poslom, potreba da se odmori je bitnija od potrebe da sedne sa detetom i provde vreme. Kad smo krenuli da prezentujemo to po raznim konferencijama, ljudi iz aj-ti sektora su rekli da to znaju.”
“Jedan kolega je pitao – da li biste pustili dva deteta od pet godina sama u sobu sa čekićem na četrdeset i pet minuta. Najverovatnije da ne bismo, desiće se nešto. A pustimo ih same sa telefonima? Zašto?”, zapitao se Radovanović.
Roditelji često promene u ponašanju pripisuju pubertetu i hormonima, ali stručnjaci da se promene ponrašanja ne treba ignorisati. Takođe, roditelji često ne mogu da naprave razliku između toga da li je dete samo razmaženo ili zaista trpi neku teskobu. Dr Snežana Svetozarević, specijalista medicinske psihologije, istakla je da je važno da roditelji prate u kojoj meri i koliko se dete menja, ali i da je tu bitno obratiti pažnju na granice.
“Da li dete od vedrog i energičnog deteta postaje ćutljivo, zatvara se u sebe, ima specifična interesovanja. Valjalo bi onda potragati koja su to interesovanja, ali ne narušavajući grubo granice i privatnost deteta, posebno ako je adolescent u pitanju, jer će još više da se zatvori.”
Deca sve više vremena provode na društvenim mrežama, dopisuju se, sklapaju virtuelna “prijateljstva”, a doktorka je otkrila da li je kršenje privatnosti deteta ukoliko roditelj proverava njegov telefon i naloge na društvenim mrežama: “To može da izazove veoma burne reakcije pogotovo kada govorimo o detetu uzrasta od trinaest do šesnaest godina. Tada dete reaguje naglo i brzo na kršenje granica, kako postepeno odrasta ono nalazi druge načine da se izbori za autonomiju”.
