Na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu već 11 godina se sprovodi istraživanje o blizancima u Srbiji, a molekularni biolog Aleksandra Milutinović i psihološkinja Bojana Dinić u emisiji “Uranak” ispričale su do kakvih saznanja su došli.
Oni se trude da u istraživanju saznaju kako genetsko nasleđe, a kako sredina oblikuju ljudsko ponašanje.
“Za nas su naročito važni blizanci. Između jednojajčanih i dvojajčanih blizanaca postoji svojevrsna razlika u pogledu genetičkog materijala. Dakle, jednojajčani blizanci dele kompletan genetički materijal, dok dvojajčani blizanci dele oko 50 odsto materijala kao i svaki drugi brat ili sestra. To znači da određene razlike u ponašanju kod osoba koje imaju istu genetiku kreću od sredine. U jednom trenutku se ta sredina menja, dolazi do razdvajanja i tada do izražaja dolaze njihove individualne razlike”, kazala je Milutinovićeva.
Ona ističe da su, sa naučnog stanovišta, blizanci značajni jer predstavljaju prirodni eksperiment, odnosno odstupanje pririode sa pozitivnim ishodom.
“Sklonost ka jednojajčanoj trudnoći se ne može naslediti i to je prosto odstupanje koje se dešava. Za razliku od njih, kod dvojajčanih blizanaca postoji nasledna komponentna koja je posledica hiperovulacije. Dvojajčani blizanci nastaju kada tokom jedne ovulacije dve jajne ćelije bivaju oplođene sa dva različita spermatozoida. Sklonost ka hiperovlulaciji se zasniva na određenim genima koji se nasleđuju sa majčine strane.”
Naglašava i da su češći dvojajčani blizanci i to kombinacija suprotnih polova.
“Postoje i slučajevi poluidentičnih blizanaca koji su i po izgledu i po karakternim osobinama slični oko 75 odsto. Takođe, postoje i blizanci koji su kao slika u ogledalu, ali su takvi veoma retki.”
Koje osobine nasleđujemo?
Psihološkinja Bojana Dinić ukazuje da sprovedena istraživanja pokazuju različite informacije o tome u kojoj meri je određena osobina nasledna.
“Osobine ličnosti kao što su recimo nečija sklonost ka doživljavanju negativnih emocija ili ka ekstrovertiji je nasledna u procentu od nekih 40 odsto. Inteligencija tu prednjači zato što je nasledna čak 70 odsto. Dakle, genetika određuje koliki će naš intelektualan domet biti, ali je sredina ta koja ga oblikuje i razvija.”
Dinić smatra da bi blizance trebalo odgajati kao jedinstvene osobe i da za to postoje praktični saveti.
“Ako se ranije blizanci nisu odvajali onda ne bi trebalo da budu u različitim odeljenjima. Sam polazak u osnovnu školu je već dovoljno stresan. S druge strane, i adolescenti su ranjivi na odvajanje, ali u tom periodu se već gradi jedinstveni self i to je nešto što mora da se neguje. Svaki od blizanaca ima svoja interesovanja, svoj krug prijatelja, svoje hobije… i nikako ih ne bi trebalo “gurati” da sve rade zajedno i nikako ih ne porediti po uspehu.“
Psihološkinja Bojana Dinić ukazuje na televiziji K1 da su blizanci specifični zbog dela života koji provode zajedno, ali i zbog te usmerenosti jednih na druge.
“Naučna istraživanja potvrđuju da oni razvijaju jednu posebnu emocionalnu vezu koja je nešto čvršća kod bliznakinja. To možemo da vidimo u situacijama kada recimo jedna sestra ima intervju za posao, a druga automatski zna kako se njena sestra oseća na razgovoru za posao.”
Preuzeto: Yumama
Foto: Shutterstock
