Stručnjaci Ruske akademije za nacionalnu ekonomiju objavili su u izveštaju da 58% poslova u poljoprivredi i šumarstvu već sada mogu da zamene roboti.
Kako prenose ruski mediji, stručnjaci procenjuju da je moguće automatizovati 73% svega što radnici u hotelijerstvu sada rade, 60% u proizvodnji, 53% u maloprodaji. Procenjuju da će za desetak godina veštine oko 45% zaposlenih postati zastarele i nepotrebne poslodavcima.
Prognoziraju da doba digitalizacije uskoro dolazi, ali da radnici još imaju vremena da se prekvalifikuju. Ipak, u izveštaju se navodi da zbog digitalizacije i automatizacije za oko 20 miliona ljudi postoji rizik da izgube posao. To se ne odnosi samo na seosku radnu snagu, za koju se tradicionalno misli da obavlja najteže poslove i koju je teško zameniti robotima.
U slučaju Rusije procenjuje se da bi prelazak poljoprivrednih preduzeća na poslovne modele zasnovane na savremenim tehnologijama imao značajan ekonomski efekat. U nekom periodu mogao bi da dovede do rasta BDP-a od 5,6%.
Očekuje se da će u ovom sektoru doći do rasta potrošnje informacionih tehnologija oko 20%. Prema procenama, poljoprivredna preduzeća bi u narednih nekoliko godina mogla da postanu jedni od glavnih potrošača ove tehnologije, jer se od njih neprestano zahteva povećanje produktivnosti.
Robotizacija srpske poljoprivrede takođe je potrebna, ali trenutno nije na zavidnom nivou.
– I kod nas će sve te tehnologije brzo doći. Na selu je sve manje ljudi, a agrar je jedna od strateških grana gde se isplati ulagati u vrhunske tehnologije – kaže dr Aleksandar Rodić, naučni savetnik i rukovodilac Centra za robotiku Instituta Mihajlo Pupin.
Centar je poslednjih nekoliko godina realizovao i komercijalizovao više uređaja za agrarni sektor, poput onog robotizovanog koji služi za navodnjavanje, odnosno za optimalno korišćenje agrarnih resursa. Neki projekti su i u toku.
– Razvijamo robota koji bi služio za mehaničko odstranjivanje korova. Razradili smo još neke koncepte, namenjene voćarstvu, povrtarstvu, koji bi mogli relativno brzo da se realizuju. Ali rezultat se očekuje kada imate investitora koji bi omogućio da se ti projekti završe – kaže Rodić.
Kod nas su najveću primenu našli sistemi za mužu krava i za navodnjavanje, dok se automatizovani kombajni mogu videti samo u nekim najvećim agrarnim kompanijama.
– Već i u Srbiji postoje subvencije za nabavku vrhunske opreme, ali zbog neinformisanosti i neobrazovanosti tog dela stanovništva to nažalost nije dovoljno zaživelo – kaže Rodić i dodaje da bi digitalizacija bila spas za poljoprivredu, jer mladi ljudi sa sela neće da se bave tradicionalnom poljoprivredom.
Dodao je da očekuje da će cene savremenih tehnologija padati u narednim godinama i da će uređaji, koji su trenutno relativno skupi, postajati sve pristupačniji poljoprivrednicima.
Foto: one photo/shutterstock.com
Preuzeto: eKapija
