Odlazak u teretanu popodne ili uveče mogao bi da bude korisniji za gubitak težine nego jutarnji trening, prenosi “DailyMail” rezultate najnovijih istraživanja.
Utvrđeno je da vežbanje između podneva i ponoći smanjuje insulinsku rezistenciju.
Stručnjaci navode da bi vežbanje u optimalno vreme moglo da pomogne ljudima da kontrolišu telesnu težinu i smanje šansu da dobiju dijabetes tipa 2.
Insulinska rezistencija nastaje kad se ćelije u mišićima, mastima i jetri bore da odgovore na insulin i ne mogu lako da preuzmu glukozu iz krvi, što dovodi do više šećera u krvotoku.
Prethodne studije su povezivale vežbu sa boljom osetljivošću na insulin, čime se smanjuje rizik od nastanka dijabetesa, ali su naučnici želeli da testiraju da li je tajming vežbanja imao ikakvog efekta.
Istraživači Medicinskog centra Leiden u Holandiji proučavali su gotovo 7.000 ljudi, starosti od 45 do 65 godina.
Većina je imala BMI 27 ili viši, što znači da su bili gojazni. Kontrolna grupa imala je zdravu težinu. Učesnici su bili podvrgnuti pregledu tokom kog su im uzeti uzorci krvi za merenje nivoa glukoze i insulina u krvi pre i posle jela. Takođe im je uzeta anamneza o načinu života, a neki su nasumično izabrani za merenje sadržaja masti u jetri pomoću MR skeniranja.
Nasumično odabranoj grupi od 955 ljudi dat je kombinovani akcelerometar i monitor otkucaja srca koji su nosili neprekidno 96 sati kako bi im bili praćeni kretanje i nivoi aktivnosti. U analizu je bilo uključeno oko 775 ljudi sa potpunim podacima.
Rezultati su pokazali da trošenje vremena na umerenu do intenzivnu fizičku aktivnost smanjuje sadržaj masti u jetri i takođe smanjuje insulinsku rezistenciju.
Vežbanje popodne ili uveče povezano je sa smanjenom rezistencijom na insulin za 18 odsto, odnosno za 25 odsto u poređenju sa ravnomernom raspodelom aktivnosti tokom dana.
Nije bilo značajne razlike u insulinskoj rezistenciji između jutarnje aktivnosti i aktivnosti ravnomerno raspoređene tokom dana, pokazala je studija objavljena u časopisu Diabetologia.
Istraživači su zaključili da navedeni rezultati sugerišu da je vreme fizičke aktivnosti tokom dana relevantno za blagotvorne efekte fizičke aktivnosti na osetljivost na insulin. Dalja istraživanja bi trebalo da procene da li je vreme fizičke aktivnosti zaista važno za pojavu dijabetesa tipa 2.
