Mnogi parovi ulože značajan trud da od svog venčanja naprave dan za pamćenje, težeći ka stvaranju jedinstvenog i nezaboravnog iskustva. U potrazi za istinskom magijom i savršenstvom, ponekad se opredele za naizgled ljupke tradicije koje, iako na prvi pogled delikatne i prelepe, mogu kriti mračnu stranu nehumanosti prema živim bićima. Jedan od takvih primera je praksa puštanja leptira tokom svečanosti stupanja u brak, kao simbol novog života, koja je doživela pravi bum poslednjih godina u Sjedinjenim Američkim Državama.
Ovaj čin, koji na prvi pogled deluje kao magičan trenutak iz bajke, krije u sebi tužnu stvarnost – većina leptira retko uspeva da preživi nakon što ih puste u vazduh. Leptiri se čuvaju u pojedinačnim kovertama ili u kutijama za masovno puštanje, a kada dođe trenutak, oni se oslobađaju u vazduh, što kao posledicu često ima visoku stopu smrtnosti tih bića.
Portparol kompanije “Bribie Island Butterfly House” izrazio je svoje neodobravanje prema ovom trendu, ukazujući na to da nije humano puštati leptire na ovaj način. Problem se, kako je kazao, ne nalazi samo u samom činu puštanja, već i u načinu transportovanja koji može dovesti do velike stope smrtnosti još pre puštanja. Ovaj stav podstakao je mnoge da pozivaju na zabranu ovakvih praksi.
Na društvenim mrežama, debata o ovom trendu je veoma živa, sa mnogima koji osuđuju praksu kao nehumanu i štetnu. Neki korisnici su izrazili svoje zaprepašćenje i nezadovoljstvo, nazivajući ideju “jednom od najgrubljih ideja za venčanje” i predlažući da treba da bude protivzakonita zbog posledica po insekte.
@bayproductions1 Couple releases butterflies at their ceremony #butterfly #butterflies #wedding #ceremony #weddingceremony #weddingvideographer ♬ Pieces (Solo Piano Version) – Danilo Stankovic
Profesor Andrev s Univerziteta “Southern Cross” podvlači da ovaj trend nije samo problematičan zbog uticaja na životinje, već i zbog potencijalnih posledica po životnu sredinu. Izmena sredine u koju se leptiri puštaju može imati štetan uticaj na njih, posebno ako se ne aklimatizuju na nove uslove, što dovodi do velike verovatnoće da neće preživeti. Profesor iznosi stav da bi trebalo pažljivo razmotriti upotrebu živih bića za svrhe proslave, postavljajući pitanje o etici i održivosti takvih akcija.
Ovakav razvoj događaja otvara važnu diskusiju o odnosu čoveka prema prirodi i životinjama u kontekstu tradicija i modernih trendova. Pitanje je da li su estetska zadovoljstva i simbolizam dovoljni razlozi da se nastavi sa praksom koja ima duboke i često negativne posledice za životinje i ekosisteme koji nas okružuju.
